Odanost je osobina koju vekovima pripisujemo psima. To je jedan od glavnih razloga zašto ih volimo i nazivamo „čovekovim najboljim prijateljima.”
Ali, da li je svaki pas zaista odan i šta ta odanost znači za njih? Iako psima pripisujemo ovu osobinu, važno je razumeti da oni ne razmišljaju kao ljudi.
Koncept odanosti kod ljudi razlikuje se od onoga što psi osećaju prema svojim vlasnicima. Pseći um je predmet brojnih istraživanja, ali još uvek ne razumemo dovoljno njihove emocije da bismo sa sigurnošću tvrdili šta za njih znači odanost, kaže Irit Blum, profesionalni trener pasa za Daily Paws.
Koja ponašanja kod pasa percipiramo kao znakove odanosti?
Veruje se da su ljudi i psi razvili bliske veze pre više od 23.000 godina. Neke studije upućuju na to da su divlji psi smatrali ljudska ognjišta sigurnim mestima, dok su ljudi u psima videli korisne saputnike sa izuzetnim lovačkim veštinama, piše Indeks.
Blum objašnjava da je ponašanje pasa najlakše razumeti kroz njihovu sklonost da ponavljaju gestove koji rezultiraju nagradama. Psi izbegavaju ponašanja koja mogu izazvati negativne posledice i reakcije ljudi.
Stručnjaci procenjuju da odano ponašanje pasa verovatno nije motivisano istim stvarima kao kod čoveka. Ipak, još uvek nije sprovedeno dovoljno istraživanja da bi se to moglo negirati sa potpunom sigurnošću.
Ponašanja koja ljudi često povezuju sa odanošću psa uključuju:
-
Preferiranje jedne osobe u porodici
-
Odgovaranje na komande
-
Lajanje na stranu osobu ili psa koji im prilazi
Moguće je da je ovakvo ponašanje motivisano ljubavlju i željom da se vlasnik zaštiti, ali ne možemo tvrditi da pas svesno želi da bude odan.
Pas se prirodno vremenom navikne na osobu sa kojom provodi najviše vremena. Omiljen će mu biti onaj koji se sa njim najviše igra i nagrađuje ga poslasticama. Psi prilagođavaju svoje ponašanje kako bi bili nagrađeni i izbegli kažnjavanje.
Pas može da vam bude naklonjen, da želi da vas zaštiti i bude uz vas jer vas smatra svojom porodicom, ali odanost je nešto što on percipira na potpuno drugačiji način.
