Grčka je već dugo omiljena letnja destinacija za srpske turiste, poznata po svojim pristupačnim plažama, sličnom mentalitetu i bogatom kulturnom nasleđu. Svake godine sve više srpskih porodica bira Grčku za svoj odmor, privučeni njenom blizinom i povoljnim opcijama za letovanje.
Grčka, koja je centar turizma u regionu, nažalost, gotovo svakog leta postaje i žarište velikih šumskih požara, koji prouzrokuju ogromnu štetu ekosistemima, imovini i ljudskim životima. Od sredine jula prošle godine, u Grčkoj je izbilo oko 600 šumskih požara, od kojih je većina brzo ugašena.
Stotine grčkih vatrogasaca, uz pojačanje iz drugih zemalja, angažovane su na ostrvima Rodos, Krf i Evija, kao i na novom frontu u centralnoj Grčkoj. Četiri naselja u tom području su primila naredbu za evakuaciju.
Uzroci šumskih požara u Grčkoj
Postoji nekoliko faktora koji doprinose ovim katastrofama, uključujući klimatske uslove i ljudske aktivnosti.
Ljudski faktor
Ljudske aktivnosti su značajan uzrok šumskih požara. Neoprezno paljenje vatre na otvorenom, bacanje opušaka cigareta, neodgovorno kampovanje i roštiljanje su česti uzroci izbijanja požara. Takođe, namerno podmetanje požara (piromanija) i ilegalne aktivnosti, kao što su paljenje šume za stvaranje obradivog zemljišta ili građenje, dodatno doprinose problemu.
Vatromet koji je ispaljen sa jahte uzrok je šumskog požara koji je nedavno izbio na grčkom ostrvu Hidra kod Atine. U tom požaru je izgorela jedina borova šuma. Mediji su preneli da je uzrok požara izazvao ogorčenost u Grčkoj, koja se već bori sa šumskim požarima širom zemlje i koja je na udaru prvog toplotnog talasa u ovoj godini.
Grčka je u stanju visoke pripravnosti zbog šumskih požara, a vlasti se spremaju za teško leto. Ranije ove godine, Grčka je uvela i strožije zakone za piromane, koji sada mogu da se suoče i sa kaznom do 20 godina zatvora, kao i novčanom kaznom do 200.000 evra.
Klimatski uslovi
Jedan od glavnih razloga za šumske požare u Grčkoj su visoke temperature tokom letnjih meseci. Grčka se suočava sa ekstremnim toplotnim talasima koji traju nedeljama, podižući temperature na više od 40°C.
Ove visoke temperature, u kombinaciji sa niskom vlažnošću, stvaraju idealne uslove za izbijanje i širenje požara. Kako su šume tamo većim delom borove, širenju požara doprinosi i velika količina suvih iglica četinarskih stabala.
Najveći toplotni talas u Grčkoj u poslednjih nekoliko decenija, uz dodatak jakih vetrova, uslovio je od kraja jula prošle godine pojavu čak 580 požara širom zemlje. Najveći je bio na Eviji, gde su temperature dostizale 43 stepena Celzijusa. Nekoliko turista je nestalo, a 650 vatrogasaca je teškom mukom požar stavilo pod kontrolu.
Klimatske promene povećavaju rizik od izbijanja požara, a svakodnevne temperature više od 40 stepeni Celzijusa dodatno isušuju vegetaciju. Suve trave, grmlje i drveće postaju lako zapaljivi materijal. Snažni vetrovi, posebno oni koji dolaze sa severa (poznati kao „meltemi”), igraju ključnu ulogu u širenju požara. Vetar može brzo da rasplamsa male vatre u velike, nekontrolisane požare i prenese plamen preko velikih površina u kratkom vremenskom periodu.
Izvor: Magazin Politika