Mnogi se ptaju zašto u starosti nisu potrebni deci i unucima, a u jednoj rečenici Lava Tolstoja krije se odgovor.
“Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.”, rekao je Lav Tolstoj u jednom od svojih najvežih dela Ana Karanjina.
Jedna od najvežih nesreća koje mogu snaći jedni roditelja u starosti, jeste da ima dete okrene leđa. Mnogi se tada pitaju gde su pogrešili i kako to da nisu uspeli da vaspitaju svoje dete, te da ono u tarosti neće ni čašu vode da im da. Ako vam deset ljudi okrene leđa iz nekog razloga trebali biste malo razmisliti i zapitati se u čemu je problem. Možda nije do tih ljudi, možda je do vas. Možda je vaše ponašanje dovelo do toga da vam ti ljudi okrenu leđa.
Lav Tolstoj ima jedan kratak, ali mudar citat koji bi vam mogao pomoći da izbjegnete ovu situaciju – “Ne mogu imati sve što volim. Ali mogu voleti sve što imam!”.
Svaki roditelj treba detetu da pruži ljubav, ma kakvo ono bilo, jer na kraju krajeva – ono je vaš “proizvod”, biće koje ste sami kreirali po svome. Shodno tome, sami odgovaramo za dečije postupke, koji su poslednica vaspitanja.
Deca uglavnom od roditelja usvajaju model ponašanja, te roditelji trebaju nastaojati da svojim primerom pokažu deteu kako treba da se ponaša.
