Digitalna tehnologija sve prisutnija u dečjem svakodnevnom životu
Sve više dece u Srbiji provodi veći deo dana u virtuelnom svetu, oslanjajući se na alate bazirane na veštačkoj inteligenciji umesto na tradicionalne oblike učenja i komunikacije. Umesto knjige – ekran. Umesto pisanja – četbot. Ovaj zabrinjavajući trend pokazuje kako nova tehnologija menja svakodnevicu dece, ali i postavlja ozbiljna pitanja o dugoročnim posledicama.
Zamena znanja – klikom
Najnovija istraživanja pokazuju da čak 7,5 odsto svih internet pretraga koje obavljaju deca uključuje upotrebu veštačke inteligencije. Alati poput Character.AI, koji omogućavaju razgovor sa digitalnim verzijama stvarnih i fiktivnih likova, više nisu samo tehnička zabava – oni su postali glavni izvor informacija i „sagovornici“ deci koja tragaju za odgovorima.
Deca uzrasta od 8 do 10 godina dnevno provedu oko šest sati pred ekranom, dok oni između 11 i 14 godina u proseku koriste uređaje čak devet sati dnevno. Ovakva količina vremena u digitalnom prostoru ostavlja malo prostora za čitanje knjiga, igru sa vršnjacima ili razvijanje komunikacionih veština.
Digitalna zavisnost zamenjuje socijalne veštine
Psiholog Jovana Stojković upozorava da ova promena u ponašanju kod dece ima ozbiljne posledice.
– Primećujemo da deca sve ređe samostalno razmišljaju, sve češće koriste AI kako bi izbegla napor. Ne samo za domaći zadatak – već i kao zamenu za bliskost. Četboti postaju „digitalni prijatelji“, kojima se deca poveravaju umesto roditeljima – kaže Stojković za naš portal.
Ona ističe da deca sve ređe razumeju pročitano, da se rečnik osiromašuje i da se gubi sposobnost izražavanja.
– Sve više imamo dece koja ne znaju da napišu pismeni zadatak bez pomoći alata poput ChatGPT-a. To je opasno jer ne uče razmišljanje – samo prepisuju, dodaje ona.
Roditelji – prvi uzor i filter
Roditelji igraju ključnu ulogu u načinu na koji deca pristupaju digitalnim sadržajima. Psiholozi preporučuju da se posebna pažnja obrati na trenutak kada dete dobije prvi telefon, kao i na sadržaje koje konzumira.
– Ako roditelji stalno gledaju u telefon, dete će usvojiti isti model ponašanja. Umesto toga, pročitajte knjigu zajedno, igrajte se, idite u šetnju. Tako se formiraju navike koje će kasnije uticati na njegov razvoj, objašnjava Stojković.
Vreme je za balans između digitalnog i stvarnog
Ono što se u ovom trenutku jasno nameće kao potreba jeste obnova fokusa na čitanje, komunikaciju i igru kao osnovne elemente dečjeg razvoja. Veštačka inteligencija ne mora biti neprijatelj, ali njeno korišćenje zahteva vođstvo odraslih i jasan okvir.
Ukoliko ne dođe do promene pristupa, postoji ozbiljna opasnost da deca u budućnosti izgube kritičko mišljenje, empatiju i sposobnost izražavanja – osobine koje nijedna tehnologija ne može zameniti.
“Zavisnost od digitalnog nije samo tehnički problem. To je pitanje obrazovanja, kulture i emocionalnog zdravlja dece”, zaključuje psiholog.
Roditelji, škole i društvo moraju zajedno pronaći ravnotežu između napretka i vrednosti koje čine temelje ljudskog razvoja.
