Tokom letnjih meseci, kada temperature dostižu svoj maksimum, naše telo prolazi kroz niz fizioloških promena koje zahtevaju dodatnu pažnju kada je reč o hidrataciji.
Iako se čini da je žeđ očigledan signal, mnogi ne znaju da se osećaj žeđi često maskira kao glad, što znači da posežemo za hranom kada je našem telu zapravo potrebna voda.
Zato je važno piti vodu ravnomerno tokom dana, čak i kada ne osećamo intenzivnu žeđ. Posebno tokom velikih vrućina, znojenjem gubimo ne samo vodu, već i dragocene elektrolite — minerale poput natrijuma (soli), kalijuma i magnezijuma — koji su ključni za pravilno funkcionisanje organizma.
Hrana i voda
Mozak često ne razlikuje potrebu za vodom od potrebe za hranom, a još zanimljivije je to što ne razlikuje ni potrebu za šećerom od potrebe za elektrolitima, naročito solju. Kada osetimo pad energije, želju za slatkišima, osećaj slabosti ili “klonuća” izazvana vrućinom, često pomislimo da nam je potreban šećer. Ali u stvarnosti, našem telu najčešće nedostaje – so.
U takvim trenucima, umesto da posegnete za čokoladicom ili kolačem, probajte da popijete čašu blago posoljene vode. Ova jednostavna praksa može pomoći ne samo u vraćanju ravnoteže elektrolita, već i u smanjenju želje za slatkišima.
U periodima nesnosnih vrućina, preporučuje se i pojačan unos voća i povrća, kao i mlečnih proizvoda poput jogurta ili grčkog jogurta, jer oni organizmu daju osvežavajući i lagan osećaj. Međutim, to ne znači da treba izbegavati meso – naprotiv, meso je uvek dobar izbor, naročito kada je sveže pripremljeno i umereno konzumirano.
Bez obzira na to šta odlučite da jedete, ključ je u načinu pripreme. Hrana bi trebalo da se sprema bez upotrebe biljnih ulja, naročito ne industrijskih ulja od semenki poput suncokretovog, sojinog ili kukuruznog ulja. Maslinovo ulje je izuzetak, i može se koristiti umereno. Takođe, treba izbegavati prerađene industrijske proizvode.
Kada se držimo prirodnih, svežih i jednostavnih namirnica — organizmu pružamo ono što mu zaista treba tokom velikih vrućina.
