29 °C Belgrade, RS
5 jula, 2022

ZELENA GRADNJA U SRBIJI: Utopija ili bliska budućnost

Photo Vecteezy

Zelena i održiva gradnja, upotreba recikliranih materijala u građevinarstvu, zgrade bez otpada – ovi termini se sve češće mogu čuti u građevinskoj industriji.

Energetska efikasnost sada se podrazumeva, pa kompanije idu korak dalje. Govori se o zgradama koje će biti konstruisane tako da mogu lako da se „rasklope“ i da se kasnije svi materijali ponovo upotrebe.

Pomama za zgradama bez otpada nije bez razloga – trenutno, građevinska industrija širom sveta odgovorna je za oko 50% generisanog otpada. Slično je i u Srbiji gde najveći udeo u otpadu čini upravo građevinski otpad – čak tri četvrtine po nekim podacima.

S druge strane, preporuka Evropske unije je da se do 2024. godine reciklira 70% građevinskog otpada. Kako onda ostvariti zelenu gradnju u zemlji koja ne reciklira ni 5% otpada?

Sve je važno – od dizajna do izbora materijala

Docent dr Jelena Dragaš sa Građevinskog fakulteta u razgovoru za portal ekapija primećuje da se izrazi zelena, održiva gradnja i karbonska neutralnost koriste kao deo popularnog ekološkog narativa, ali su takođe postali i suštinski važan deo građevinske prakse. Kako kaže za portal eKapija, građevinska industrija je na globalnom nivou odgovorna za upotrebu 50% iskorišćenih prirodnih materijala, 40% proizvedene energije i 50% generisanog otpada.

– Izborom materijala za gradnju možemo uticati na to da se delimično smanji korišćenje prirodnih resursa i količina građevinskog (ili nekog drugog industrijskog otpada) koji se generiše. Danas je važno, pored fizičkih i mehaničkih karakteristika materijala poznavati i ekološke: koliko je energije potrebno da se dobije određeni materijal ili sirovina spremna za primenu u građevinarstvu (cement, čelična armatura, opeka, termoizolacija…), kolike se količine gasova staklene bašte emituju prilikom proizvodnje tih materijala i njihovog transporta do gradilišta, da li se taj materijal može ponovo upotrebiti nakon rušenja objekta, da li se može reciklirati ili će završiti na deponiji – napominje dr Dragaš.

Naša sagovornica upozorava da ako želimo da smanjimo negativni ekološki uticaj koji građevinska industrija ima na životnu sredinu, potrebno je odabrati optimalni dizajn, najefikasnije materijale sa najmanjim ekološkim efektom, projektovati trajne konstrukcije i primenjivati tehnologije i sisteme koji troše najmanje energije.

– Zelena gradnja mora podrazumevati sve ove principe, od prve faze kreiranja idejnog rešenja, preko faze izgradnje, tokom upotrebe objekta i nakon završetka upotrebnog veka tog objekta – podseća dr Dragaš.

U Srbiji se reciklira manje od 5% građevinskog otpada

Da se danas mora voditi računa o svim fazama izgradnje, poručuju i iz Fondacije Elen Mekartur. Ova fondacija upozorava da je do danas građevinska industrija bila fokusirana na energetsku efikasnost u zgradama, a da će, ukoliko želi da dostigne istinsku karbonsku neutralnost, morati da se pozabavi emisijama povezanim sa materijalima i procesom izgradnje.

Preporučuju se modularni sistemi gradnje koji će omogućiti da se materijali po okončanju životnog veka objekta, ponovo iskoriste. Evropska komisija takođe je sugerisala građevinskom sektoru da usvoji principe cirkularnog dizajna, da obrati pažnju na trajnost i prilagodljivost objekata, kao i da smanji otpad.

– Nakon završetka upotrebnog veka nekog objekta, važno je pitanje daljeg toka materijala od kojih je napravljen. Najbolji put je ponovna upotreba tih materijala u izgradnji nekog novog objekta (idealno na lokalnom nivou), i na taj način se najčešće koristi metal zbog visoke ekonomske vrednosti. Ako nije moguće ponovno upotrebiti neki materijal, važno je valorizovati ga na neki način ili reciklirati. Evropska unija je 2008. godine donela direktivu 2008/98/EC koja predviđa dostizanje ponovne upotrebe, valorizacije ili reciklaže najmanje 70% neopasnog građevinskog otpada (beton, opeka, čelik, gips, drvo…) do 2024. godine. U Republici Srbiji ne postoji aktivna šema za reciklažu građevinskog otpada, a reciklira se manje od 5% otpada – kaže dr Dragaš.

Uvesti veće takse za korišćenje prirodnih materijala

Moguće je, ipak, i drugačije. Arhitekte objekata zasnovanih na principima poštovanja životne sredine u startu planiraju solarne panele na krovu, kao i mehanizme koji će uticati na smanjenje otpada. Jedan od tih mehanizama je iskorišćavanje kišnice za navodnjavanje bašti koje se nalaze u okviru objekta, a iz kojih se dobijaju namirnice ili začini za restorane. Nedavno je u Francuskoj donet novi zakon koji zahteva da sve nove poslovne zgrade imaju delimično pokrivene krovove biljkama ili solarnim panelima.

The Green House u Utrehtu je, na primer, dizajnirana kao privremena građevina jer grad planira da u narednim decenijama menja izgled tog kraja. Zato se paviljoni mogu potpuno „rastaviti“, svi materijali ponovo upotrebiti, a struktura je napravljena tako da nema cevi i kablova pod zemljom što će ostaviti tlo „čistim“ nakon kraja životnog veka zgrade.

Ipak, ni u svetu, potpuno zelene zgrade nisu uobičajene. Potrebno je mnogo uslova da se ispuni da bi se, za početak, reciklirani materijali koristili više u gradnji – od toga da se uspostavi sistem za tretman građevinskog otpada, do omogućavanja da oni ne budu skuplji u odnosu na nereceklirane materijale.

– Najveći deo otpada od građenja i rušenja se deponuje zajedno sa komunalnim otpadom na opštinskim nesanitarnim deponijama. Prvi uslov za njegovu reciklažu je adekvatno upravljanje tim otpadom, odvajanje od komunalnog otpada, selektivno rušenje objekata i uspostavljanje sistem za tretman tog otpada. Kako bi reciklirani materijali postali konkurentni prirodnim, potrebno je uvesti veće takse za korišćenje prirodnih materijala (ako želimo da ih sačuvamo), povećati takse za odlaganje otpada, obezbediti subvencije za reciklažna postrojenja i edukovati privredne subjekte o mogućnostima primene recikliranih materijala – ističe dr Dragaš.

Izazov leži i u karakteristikama samih recikliranih materijala, ali taj izazov bi se mogao prevazići, veruje naša sagovornica.

– Veliki broj istraživanja je sproveden u oblasti primene različitih recikliranih i otpadnih materijala u građevinskoj industriji: agregat od recikliranog betona, primena letećeg pepela i zgure visokih peći u betonu, reciklaža opeke, čelika, gume, asfalta, stakla, drveta… Proces reciklaže u najvećem broju slučajeva menja karakteristike osnovnog materijala, ali poznavanjem tih karakteristika možemo naći najbolju primenu recikliranih materijala u izgradnji novih objekata – ističe dr Dragaš.

Beton i asfalt se mogu reciklirati

Korišćenje recikliranih materijala naročito je značajno ako se ima u vidu procena da će se u građevinskoj industriji upotreba materijala udvostručiti do 2060. godine. EPA procenjuje da samo u SAD godišnje nastane 600 miliona tona otpada u graditeljstvu. Ovaj otpad, prema zvaničnim podacima, ima najveći udeo u ukupnom otpadu u Srbiji. Po zakonu, proizvođači otpada od gradnje i rušenja dužni su da skupe, soritiraju i odlože otpad, ali u praksi se to ne dešava. Jedina legalna deponija na koju može da se odloži građevinski otpad je Vinča. Međutim, njeni kapaciteti su ograničeni.

– Ako ne računamo zemlju, beton čini najveći deo tog otpada. Ako se odvoji čist betonski otpad, on se može usitniti, razvrstati po frakcijama i koristiti ponovo kao agregat od recikliranog betona koji potpuno ili delimično menja prirodni agregat u betonu. Karakteristike ovog agregata se razlikuju od prirodnog kamena (ima nešto veće upijanje, veću otpornost na habanje, manju čvrstoću pri pritisku), ali se poznavanjem ovih specifičnosti može odabrati adekvatna primena betona napravljenih od recikliranog agregata u građevinskoj industriji. Postoji dovoljan broj istraživanja koja pokrivaju sve nivoe primene recikliranog agregata (kao zamene 50-100% prirodnog agregata) i potvrđuju njegovu bezbednu primenu u izgradnju armiranobetonskih objekata – kaže dr Dragaš.

Kako objašnjava sagovornica, pored betona, asfalt je materijal koji se može lako i efikasno reciklirati. Tako bi se novi putevi mogli graditi od starih.

– Zbog efekta starenja, strugani asfalt u novim mešavinama može generalno povećati krutost, otpornost na kolotrage, smanjiti otpornost na pojavu pukotina i osetljivost na povećane temperature. Međutim, primenom hemijskih dodataka za recikliranje mogu se u najvećem delu povratiti prvobitne karakteristike asfalta, i na taj način omogućiti njegova primena u novim mešavinama (20-100% zamene) – zaključuje docent dr Jelena Dragaš.

Izvor : ekapija

Related articles

IMA NADE ZA SRPSKU POLJOPRIVREDU: Mladi talenti napravili bolju i duplo jeftiniju prskalicu od evropskih!

Domaća industrija mehanizacije zadaje udarac strancima svojim novim izumima! Dva mlada momka,poljoprivredna inženjera sa smera poljoprivredne mehanizacije, Aleksandar Labanac i Lazar Turšijan, konstruisala su izum koji može biti konkurentan po kvalitetu, ali i ceni stranim proizvođačima poljoprivrednih mašina. Reč je o poljoprivrednoj prskalici! Kada su svojevremeno nestali giganti IMT i IMR sa njima kao da […]

ENERGETSKA EFIKASNOST UZ UPOTREBU SOLARNE i ENERGIJE BIOMASE: Kako do investicija u eko projekte?

Četvrta Međunarodna investiciona konferencija „Energetska efikasnost kroz upotrebu solarne i energije biomase“ u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu „SERBIO“ i GIZ DKTI programa održana je u Novom Sadu. Učesnici konferencije imali su jedinstvenu priliki da čuju sve o solarnoj energiji, biomasi, i finansijskim podsticajima kada je reč o ulaganjima u obnovljive izvore energije. Izgradnja prve solarne […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.