U trenutku kada se evropsko tržište ubrzano okreće održivim rešenjima, u Srbiji je pokrenuta inicijativa koja bi mogla značajno da promeni način na koji se posmatra saobraćaj i zaštita životne sredine. Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova zatražila je izradu nacionalne strategije tranzicije ka e-mobilnosti, ukazujući da parcijalni pristup više nije održiv.
Generalni sekretar udruženja, Boris Ćorović, istakao je da je elektrifikacija već realnost, a ne budući scenario, zbog čega zahteva koordinisano delovanje države, privrede i stručne javnosti. Inicijativa je pokrenuta u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, sa ciljem da se definišu jasni pravci razvoja i ubrza prelazak na održive modele transporta.
Poseban akcenat stavljen je na kontradikcije u postojećem sistemu. Dok država subvencioniše kupovinu električnih vozila, istovremeno se beleži masovan uvoz polovnih automobila nižih ekoloških standarda, što dovodi u pitanje efikasnost trenutnih mera.
„Ako sa jedne strane podstičemo ekološka vozila, a sa druge uvozimo hiljade automobila koji su među najvećim zagađivačima, postavlja se pitanje koliko smo zaista dosledni u sprovođenju politike zaštite životne sredine“, upozorio je Ćorović.
Zelene tablice kao alat
Jedan od ključnih predloga jeste uvođenje takozvanih zelenih registarskih tablica, koje bi jasno označavale vozila sa nultom emisijom štetnih gasova. Ovaj model već postoji u brojnim evropskim gradovima, gde ima konkretne praktične efekte.
Zelene tablice omogućavaju institucijama i sistemima kontrole da brzo identifikuju ekološki prihvatljiva vozila, čime se otvara prostor za različite vrste pogodnosti. Među njima su povlašćeno parkiranje, niže ili ukinute putarine, kao i pristup saobraćajnim trakama koje su inače rezervisane za javni prevoz.
„Dovoljno je pogledati primere iz regiona i Evropske unije – u gradovima poput Budimpešte ili Sofije ovakva vozila već imaju vidljive benefite. U pojedinim sredinama omogućena je čak i vožnja žutom trakom, što značajno skraćuje vreme putovanja“, naglasio je Ćorović.
Ove tablice, iako vizuelno jednostavne, predstavljaju deo šire strategije usklađene sa evropskim zelenim politikama, čiji je cilj smanjenje emisije i podsticanje održivog transporta kroz kombinaciju finansijskih i nefinansijskih mera.
Zakonske prepreke i potreba za prilagođavanjem propisa
Pored simboličkih i praktičnih pitanja, sektor e-mobilnosti u Srbiji suočava se i sa konkretnim regulatornim izazovima. Jedan od njih odnosi se na kategorije vozačkih dozvola za upravljanje električnim lakim komercijalnim vozilima.
Zbog težine baterija, ova vozila često prelaze granicu od 3,5 tone, iako su dimenzijama identična vozilima sa motorima na unutrašnje sagorevanje. To u praksi znači da vozači moraju da poseduju C kategoriju, što predstavlja ozbiljan operativni problem za kompanije.
„Imamo situaciju da firme ne mogu odmah da koriste električna vozila jer njihovi vozači nemaju odgovarajuću dozvolu. Proces obuke traje mesecima, što usporava tranziciju“, objasnio je Ćorović.
U Evropskoj uniji ovaj problem je već adresiran kroz preporuke koje dozvoljavaju upravljanje takvim vozilima sa B kategorijom do 4,25 tona. Slično rešenje predloženo je i u Srbiji, a izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja su u fazi razmatranja.
Iako broj električnih vozila u Srbiji raste, podaci pokazuju da je taj napredak i dalje skroman u poređenju sa ukupnim voznim parkom. Tokom prethodne godine, uz subvencije je kupljeno oko hiljadu električnih automobila, dok je istovremeno registrovano čak 147.000 polovnih vozila.
Zabrinjava podatak da značajan deo tih automobila pripada zastarelim ekološkim standardima, što dodatno pogoršava kvalitet vazduha. Ovaj disbalans ukazuje na potrebu za sistemskim merama koje će istovremeno ograničiti uvoz najzagađujućih vozila i podstaći prelazak na čistije alternative.
Uvođenje zelenih tablica moglo bi da bude jedan od koraka ka rešavanju tog problema, ali stručnjaci naglašavaju da je ključ u kombinaciji različitih politika – od poreskih olakšica do infrastrukturnog razvoja, poput širenja mreže punjača.
Ukoliko se predložene mere usvoje i sprovedu dosledno, Srbija bi mogla da ubrza svoj put ka održivijem saobraćaju. U suprotnom, rizikuje da ostane na marginama evropskih trendova, uz sve posledice koje to nosi po životnu sredinu i ekonomiju.
