Libija, nekada bogata naftna sila pod vođstvom Moamera el Gadafija, danas je tragična replika Balkana iz devedesetih, uvučena u građanski rat, patnju i politički haos. Demokratija i socijalizam, o kojima se nekada govorilo, sada su daleka prošlost, dok Gadafijeve ideje o ujedinjenju Afrike i stvaranju jedinstvene valute – zlatnog dinara – ostaju neostvareni san.
PUT OD NOMADSKOG ŠATORA DO GLOBALNE POLITIKE
Rođen 1942. godine u porodici beduina, Gadafi je kroz ceo život ponosno isticao svoje nomadske korene. Njegova pojava bila je intrigantna i provokativna – u zvanične posete nosio je beduinski šator i kamile, čak i tokom boravka u Beogradu, gde je boravio u vili Bokeljka.
Gadafi je na vlast došao 1969. godine, nakon vojnog puča kojim je svrgnuo kralja Idrisa, samo nekoliko nedelja nakon što se ovaj vratio iz posete Josipu Brozu Titu. Jugoslavija je odmah priznala novi režim i postala ključni saveznik u razvoju Libije, šaljući na hiljade radnika i stručnjaka za izgradnju infrastrukture, obuku oficira i trgovinu naftom.
GADAFIJEVA PANAFRIČKA VIZIJA
Kao predsednik Organizacije afričkog jedinstva, Gadafi je imao ambiciozan plan ujedinjenja Afrike. Sanjao je o federaciji sa zajedničkom vladom, vojskom i jedinstvenom valutom – zlatnim dinarom. Ova ideja bila je zasnovana na ogromnim rezervama zlata i prihodima od prodaje nafte, ali je naišla na snažan otpor zapadnih sila, naročito NATO-a.
Gadafi je tvrdio: „Mnoštvo nacionalnih himni, pasoša i država samo vodi u balkanizaciju Afrike.“ Ove reči odražavale su njegovu ambiciju da prevaziđe plemenske i nacionalne podele, ali su ga istovremeno dovele u sukob sa interesima moćnih zemalja poput SAD, Francuske i Britanije.
„Svrha socijalističkog društva je sreća čoveka, koja se može ostvariti samo kroz materijalnu i duhovnu slobodu. Ostvarenje takve slobode zavisi od stepena čovekovog vlasništva nad svojim potrebama; vlasništva koje je lično i sveto zagarantovano, tj. vaše potrebe ne smeju biti u vlasništvu nekog drugog niti podložne pljački bilo kog dela društva.“
— Muamer Gadafi
SOCIJALISTIČKA UTOPIJA I NJENE PROTIVUREČNOSTI
Tokom svoje vladavine, Gadafi je implementirao niz socijalnih reformi koje su Libiju činile jedinstvenom u svetu. Električna energija bila je besplatna, obrazovanje i zdravstvo dostupni svima, mladi bračni parovi dobijali su 60.000 libijskih dinara za kupovinu kuće, dok je cena goriva bila svega 14 centi po litru. Međutim, njegov raskošan život i apsolutistički stil vladavine stajali su u kontrastu s idejom socijalne pravde.
PAD LIBIJSKOG VOĐE I NJEGOVIH SNOVA
Godine 2011., nakon NATO intervencije pod parolom „zaštite civila“, Gadafi je svrgnut i brutalno ubijen. Libija je tada ušla u haos građanskog rata, a ideja o zlatnom dinaru zauvek je sahranjena. U završnim godinama života, Gadafi je sve češće govorio o otporu neokolonijalizmu i borbi protiv mešanja zapadnih sila u afričke poslove.
NOVA ERA BORBE ZA AFRIKU
Iako je Gadafijeva vizija propala, panafrikanizam opstaje kao ideja i stalna borba za oslobođenje od stranog uticaja. Danas, mladi afrički lideri sve češće biraju saradnju s Kinom, koja, prema njihovim rečima, ne uslovljava niti nameće svoje standarde. Ipak, ono što je ostalo jasno i tada i sada jeste da zlatni dinar nikada nije imao šanse da zaživi, jer bi to ugrozilo interese svetskih sila.
Izvor: Magazin Politika
