Početak 2026. godine doneo je prizore koji su donedavno delovali gotovo nezamislivo. Nakon euforičnog rasta i istorijskih rekorda, cene zlata i srebra doživele su nagli i oštar pad, ostavljajući investitore, trgovce i obične građane širom sveta u stanju zbunjenosti i nelagode. Tržište koje se danima ponašalo kao utočište od globalne nesigurnosti, u samo nekoliko sati je promenilo pravac.
Pad je bio brutalan. Zlato je skliznulo sa rekordnih 5.600 dolara na oko 4.770 dolara po unci, dok je srebro u jednom danu izgubilo čak 31 odsto vrednosti, što predstavlja najveći jednodnevni procentualni pad još od 1980. godine. Pitanje koje se nameće samo po sebi glasi: kako je do ovoga došlo i da li je ovo samo kratkotrajan šok ili početak dublje korekcije?
Samo nekoliko dana ranije, tržište plemenitih metala izgledalo je kao scena iz finansijskog filma. Zlato je obaralo rekorde, a srebro se trgovalo po cenama koje su mnogi smatrali neodrživim. U velikim gradovima formirali su se redovi ispred zlatarni i otkupnih centara, dok su online platforme za trgovinu beležile ogroman priliv novih korisnika.
Građani su donosili zlatni nakit, porodične dragocenosti i stare poluge kako bi iskoristili istorijski visoke cene. Istovremeno, sve veći broj ljudi je prvi put ulazio na tržište, kupujući zlatnike, investicione poluge ili ulažući kroz fondove kojima se trguje na berzi. Zlato je, još jednom, igrali ulogu simbola sigurnosti u vremenu straha.
U sredu je spot cena zlata u Njujorku premašila 5.418 dolara po trojanskoj unci, standardnoj meri za plemenite metale. Međutim, taj vrhunac se ispostavio kao prelomna tačka. Već narednog dana započeo je silazni trend koji se ubrzao do kraja nedelje.
Pad cena nije bio postepen, već nagao i gotovo paničan. Fjučersi na zlato pali su ispod granice od 5.000 dolara, što je mnoge analitičare navelo da govore o početku šire tržišne korekcije. Kod srebra je reakcija bila još burnija, jer je to tržište tradicionalno pliće i osetljivije na nagle promene sentimenta.
U takvim okolnostima, mali investitori često reaguju instinktivno. Oni koji su kupovali na vrhuncu počeli su da prodaju kako bi ograničili gubitke, dok su veliki fondovi zatvarali pozicije i zaključavali profit ostvaren tokom prethodnog rasta. Psihologija mase, koja je prethodno gurala cene naviše, sada je radila u suprotnom smeru.
Iako su cene i dalje znatno više nego pre godinu dana, kada je zlato vredelo manje od 2.800 dolara po unci, brzina i obim pada bili su dovoljni da uzdrmaju poverenje tržišta i pokrenu pitanja o stabilnosti daljeg rasta.
Signal koji je sve promenio
Jedan od ključnih trenutaka koji je pojačao volatilnost bila je vest da bi Donald Tramp mogao da imenuje Kevina Vorša za novog predsednika američke centralne banke. Iako informacija još nije zvanično potvrđena kroz sve institucionalne korake, sama najava bila je dovoljna da izazove snažnu reakciju tržišta.
Vorš, bivši zvaničnik Federalnih rezervi, važi za monetarnog „jastrebа“, nekoga ko favorizuje više kamatne stope kako bi se inflacija držala pod kontrolom. Njegovo potencijalno imenovanje protumačeno je kao signal da bi monetarna politika SAD mogla da se promeni, ali i kao znak smanjenja nezavisnosti Feda od Bele kuće.
Tramp je već najavio da želi novog predsednika centralne banke koji bi snizio kamatne stope i olakšao servisiranje ogromnog američkog duga, koji premašuje 38 biliona dolara. Takva kombinacija političkog pritiska i monetarne neizvesnosti dodatno je uznemirila investitore koji su zlato kupovali upravo kao zaštitu od sistemskog rizika.
Zlato kao ogledalo globalne nesigurnosti
Istorijski gledano, zlato raste u vremenima straha, bilo da je reč o pandemijama, ratovima ili dubokim političkim krizama. Tokom pandemije COVID-19, ali i usled ratnih sukoba i trgovinskih tenzija, plemeniti metali su ponovo dobili status krajnjeg utočišta.
Najnoviji cenovni vrhunci poklopili su se sa eskalacijom geopolitičkih tenzija, od situacije u Iranu i Venecueli, do sve oštrije retorike Vašingtona prema saveznicima i neobičnih političkih inicijativa koje su dodatno destabilizovale međunarodne odnose.
„Postoji stvarni raspad načina na koji razmišljamo o svetskom poretku“, ocenio je profesor političkih nauka Danijel Mekdauel, ističući da kupovina zlata u takvim trenucima često predstavlja psihološki refleks, a ne hladno proračunatu odluku.
Šta dalje mogu da očekuju investitori
Iako je pad bio dramatičan, mnogi analitičari upozoravaju da ovo ne mora značiti kraj interesa za zlato i srebro. Naprotiv, trenutna korekcija može biti prirodna posledica pregrejanog tržišta koje je u kratkom roku otišlo predaleko.
U narednim nedeljama pažnja će biti usmerena na poteze američke centralne banke, stanje dolara i dalji razvoj geopolitičkih kriza. Ukoliko se neizvesnost zadrži ili produbi, plemeniti metali bi ponovo mogli da privuku kapital, ali verovatno uz znatno veću opreznost nego ranije.
Za sada, tržište šalje jasnu poruku: ni zlato više nije potpuno imuno na nagle preokrete, a investitori koji su ga doživljavali kao sigurno utočište suočavaju se sa realnošću da i bezbedna imovina može biti izvor ozbiljnih šokova.
Izvor: Euronews
