Prvih četiri meseca 2025. godine donela su veliki pad stranih direktnih investicija, što otvara pitanja o budućnosti ekonomskog rasta Srbije u složenom međunarodnom okruženju.
Ogroman pad neto priliva stranih direktnih investicija
Prema podacima iz stručnog biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju u periodu januar-april 2025. iznosio je samo 385,4 miliona evra, što predstavlja pad od čak 76,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ova brojka je izuzetno zabrinjavajuća, naročito imajući u vidu da je 2024. godina bila rekordna po privlačenju stranih ulaganja.
Analiza pokazuje da je pad posledica dvostrukog negativnog trenda – sa jedne strane, priliv SDI od nerezidenata smanjen je za gotovo polovinu (tačnije 49,8%), i iznosio je 948,7 miliona evra, dok je sa druge strane odliv investicija iz Srbije skočio za neverovatnih 141,6% i dostigao vrednost od 563,3 miliona evra.
Ipak, MAT ističe jedan pozitivni aspekt – udeo vlasničkih ulaganja, uključujući reinvestiranu dobit, u ukupnom prilivu SDI porastao je sa 78,2 na čak 91,7 odsto, dok je udeo međukompanijskog zaduživanja pao na 8,3 odsto. Ovo se smatra dobrim znakom jer vlasnička ulaganja donose oporezivu dobit, dok kamate na međukompanijske kredite nisu oporezive, a predstavljaju trošak.
Razlozi za pad stranih ulaganja
Ekonomista i urednik MAT-a, Ivan Nikolić, ukazuje da je pad stranih direktnih investicija rezultat kombinacije globalnih i domaćih faktora. „Kriza u evrozoni, slaba poslovna aktivnost i unutrašnji problemi, poput blokada i administrativnih prepreka, doveli su do usporavanja priliva kapitala,” objašnjava Nikolić.
Globalni geopolitički uticaji, poput rata u Ukrajini, trgovinskih politika i tehničke recesije u važnim ekonomskim zonama, dodatno otežavaju prilike za privlačenje investicija u Srbiji.
Šta pad stranih investicija znači za Srbiju?
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić, potvrđuje da je smanjenje priliva stranih investicija jasan signal ekonomskog usporavanja. „Iako je učešće SDI u BDP-u obično između osam i deset odsto, smanjenje investicija može usporiti rast, ali nije direktno proporcionalno sa padom BDP-a,” ističe Savić.
On dodaje da je možda još ozbiljniji efekat pad investicija u Srbiji niz kriznih dešavanja, koji šalju negativnu poruku kako potencijalnim novim investitorima, tako i postojećim. „Mnogi su odložili ili potpuno odustali od ulaganja zbog neizvesnosti i spoljašnjih faktora, što dodatno otežava ekonomske perspektive,” upozorava profesor.
Perspektive
Pad stranih direktnih investicija ukazuje na potrebu za jačanjem ekonomskih reformi i uklanjanjem prepreka za poslovanje u Srbiji. Kako bi se vratilo poverenje investitora, država mora da obezbedi stabilnije i predvidljivije uslove za ulaganja.
U vremenu globalnih ekonomskih izazova, održiv razvoj Srbije zavisi od sposobnosti da se prilagodi novim trendovima i da nastavi privlačenje kvalitetnih investicija koje će pokretati rast i zapošljavanje.
