Dizel je tokom 2026. godine znatno poskupeo u odnosu na benzin, a razlog nije samo cena sirove nafte. Smanjene zalihe, poremećaji u radu rafinerija i ograničenja izvoza smanjili su dostupnost ovog goriva na međunarodnom tržištu. Pritisak je posebno izražen jer dizel pokreće veliki deo kamionskog, poljoprivrednog i industrijskog sektora, pa njegova potražnja ne zavisi samo od vozača putničkih automobila.
Ovakav odnos cena nije nov. Dizel je u prošlosti često bio jeftiniji od benzina, ali se taj trend promenio pre oko dve decenije. Najnoviji rast razlike pokazuje da na cenu goriva ne utiče samo količina nafte koja se izvadi, već i koliko rafinerije mogu da proizvedu, gde se gorivo izvozi i koliko ga tržište traži.
Zašto je dizel postao skuplji od benzina
Pre sredine dvehiljaditih dizel je na američkom tržištu uglavnom bio jeftiniji od običnog benzina, uz povremene izuzetke tokom hladnih zima. Preokret je počeo oko 2004. godine, kada su troškovi proizvodnje počeli da rastu. Rafinerije su morale da se prilagode strožim ekološkim propisima i da proizvode dizel sa znatno manjim sadržajem sumpora. To je zahtevalo ulaganja u novu opremu i dodatne postupke prerade.
Na cenu su uticali i porezi, kao i velika potražnja za dizelom i drugim naftnim derivatima sličnih karakteristika. Za razliku od benzina, dizel se u velikoj meri koristi u teretnom saobraćaju, poljoprivredi, građevinarstvu i industriji. Zbog toga promene privredne aktivnosti mogu snažno da utiču na njegovu potrošnju. Dugoročno viša cena tako je postala posledica kombinacije proizvodnih troškova, poreza i globalne potražnje.
Dodatni pritisci pojavili su se tokom 2022. godine, nakon početka rata u Ukrajini i promene trgovinskih tokova između Rusije i evropskih tržišta. Kupci su morali da traže alternativne dobavljače, dok su transport i organizacija snabdevanja postali složeniji. Tržište se kasnije delimično prilagodilo, ali je ostalo osetljivo na nove poremećaje. Tokom 2026. godine smanjena ponuda ponovo je pojačala pritisak na cenu dizela.
Manjak zaliha pojačao pritisak tokom 2026. godine
Ovogodišnjem rastu doprineli su problemi u radu rafinerija u Rusiji, Kini i na Bliskom istoku, kao i ograničenja izvoza pojedinih proizvođača. Američke rafinerije istovremeno su proizvodile velike količine srednjih destilata, ali to nije bilo dovoljno da ukloni pritisak na tržištu. Prema podacima navedenim u analizi, prosečna američka proizvodnja ovih derivata od početka godine do avgusta iznosila je oko 5,1 milion barela dnevno. Ipak, zalihe destilata u SAD sredinom septembra bile su približno 13 odsto ispod proseka za isti period prethodnih pet godina.
Ruska ograničenja izvoza, manja dostupnost kineskog goriva na međunarodnom tržištu i poremećaji povezani sa sukobima na Bliskom istoku dodatno su otežali snabdevanje. Na troškove su uticali i skuplji transport tankerima i osiguranje isporuka. Kada se raspoložive količine smanje, kupci se nadmeću za preostalo gorivo, što podiže njegovu cenu. Zbog toga dizel može da poskupi čak i kada proizvodnja sirove nafte nije u ozbiljnom padu.
Razlog je u tome što sirova nafta nije isto što i gorivo spremno za prodaju. Rafinerije moraju da je prerade, a njihovi kapaciteti i tehničke mogućnosti određuju koliko benzina i dizela mogu da proizvedu. Povećanje proizvodnje jednog derivata ne može uvek jednostavno da nadoknadi manjak drugog. Ako su zalihe dizela niske, a potražnja visoka, njegova cena može da raste brže od cene benzina.
Razlika u ceni dostigla gotovo 1,85 dolara po galonu
Prema podacima američke Uprave za energetske informacije, prosečna cena dizela u SAD 5. oktobra iznosila je 6,199 dolara po galonu, dok je običan benzin koštao 4,354 dolara. Razlika je dostigla približno 1,85 dolara po galonu. Dizel je tokom septembra dostigao nominalni rekord od 6,29 dolara po galonu, a početkom oktobra ostao je iznad šest dolara. Ove vrednosti odnose se na američko tržište i ne predstavljaju cene na pumpama u Srbiji.
Kada ponuda postane ograničena, rafinerije koje nastave da proizvode mogu da ostvare veće marže. Ipak, to samo po sebi ne znači da su proizvođači izazvali krizu kako bi povećali zaradu. Na cenu utiču i dostupnost sirovina, troškovi prerade, izvoz, transport i količina goriva na zalihama. Da bi se razumelo poskupljenje, potrebno je posmatrati ceo lanac snabdevanja, a ne samo cenu nafte ili zaradu pojedinačnih kompanija.
Za vozače u Srbiji kretanje cena na međunarodnom tržištu važno je zbog mogućeg uticaja na domaće troškove goriva i transporta. Dizel je posebno značajan za prevoz robe i poljoprivrednu proizvodnju, pa njegovo poskupljenje može da poveća i troškove poslovanja u drugim sektorima. Ipak, američke cene ne mogu se direktno preslikati na Srbiju, jer na domaće iznose utiču i nabavka, porezi, kurs i državna regulativa. Dok se zalihe i izvoz ne stabilizuju, dizel će ostati izložen snažnijim cenovnim pritiscima nego benzin na tržištima pogođenim nestašicama.
