Ulaganja u veštačku inteligenciju sve više komplikuju borbu američkih Federalnih rezervi (FED) protiv inflacije, jer ogromna potrošnja tehnoloških kompanija održava potražnju i povećava pritisak na cene. Dok velike kompanije ulažu milijarde u računarsku infrastrukturu, teret visokih kamata mogao bi da se prelije na mala i srednja preduzeća, domaćinstva i sektore koji ne učestvuju direktno u tehnološkom bumu.
Ovaj trend važan je i za Srbiju, gde troškovi zaduživanja, cene uvoznih proizvoda i kretanja na međunarodnim tržištima utiču na poslovanje firmi i kućne budžete. Iako odluke FED-a nisu isto što i odluke Evropske centralne banke ili Narodne banke Srbije, promene američke monetarne politike mogu posredno da utiču na globalne finansijske tokove i uslove finansiranja.
Tehnološka ulaganja otežavaju obuzdavanje cena
Velike tehnološke kompanije, među kojima su Amazon, Epl i Antropik, nastavljaju da ulažu značajna sredstva u razvoj veštačke inteligencije, izgradnju centara za obradu podataka i nabavku napredne računarske opreme. Takvi projekti zahtevaju velike količine kapitala, energije i specijalizovane opreme, čime povećavaju potražnju u različitim delovima privrede. Kada potražnja raste brže od ponude, nastaje dodatni pritisak na cene, što centralnim bankama otežava vraćanje inflacije na željeni nivo.
Problem za FED je u tome što više kamatne stope ne deluju jednako na sve kompanije. Dok velike tehnološke firme nastavljaju da finansiraju strateške projekte, preduzeća koja zavise od bankarskih kredita mnogo teže podnose skuplje zaduživanje. Tako monetarna politika može da uspori poslovanje manjih firmi, a da istovremeno ne zaustavi najkrupnija ulaganja u veštačku inteligenciju.
Skuplji krediti najveći teret za građane i male firme
Američka centralna banka pokušava da inflaciju vrati na cilj od dva odsto, ali taj nivo nije dostignut duže od pet godina. Prema očekivanjima navedenim 19. oktobra, FED bi na sastanku 27. i 28. oktobra trebalo da zadrži referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,75 do četiri odsto, dok zvaničnici procenjuju da li su potrebne dodatne mere. Odluke će zavisiti od kretanja cena, potrošnje i stanja na tržištu rada.
Visoke kamate posebno opterećuju mala i srednja preduzeća koja kreditima finansiraju nabavku opreme, obrtna sredstva i širenje poslovanja. Istovremeno, domaćinstva koja se oslanjaju na kreditne kartice i druge oblike potrošačkog zaduživanja raspolažu sa manje novca za svakodnevne potrebe. Ukoliko troškovi finansiranja ostanu povišeni, kompanije mogu odložiti zapošljavanje i investicije, dok građani mogu smanjiti potrošnju.
Posledice mogu da se osete i u Srbiji
Za srpsku privredu posebno je važno kako će se kretati globalna tražnja, cene energenata i uslovi finansiranja na međunarodnim tržištima. Dugotrajnija inflacija u SAD može uticati na odluke investitora i kretanje dolara, dok promene u svetskoj ekonomiji mogu posredno da utiču na troškove uvoza i poslovne planove domaćih kompanija. Ipak, posledice po Srbiju neće biti automatske, jer zavise i od domaće inflacije, kursa dinara i odluka Narodne banke Srbije.
Poseban izazov predstavljaju stanogradnja i druge delatnosti koje zavise od kredita, a nemaju neposrednu korist od razvoja veštačke inteligencije. Ako finansiranje ostane skupo, investitori mogu odložiti projekte, a preduzeća preneti deo troškova na kupce. Za građane to znači da tehnološki napredak, iako donosi nove mogućnosti, ne garantuje niže cene ni povoljnije zaduživanje.
Inflacija tako postaje širi ekonomski problem koji prevazilazi pitanje cena u prodavnicama. Dok tehnološki sektor privlači sve veća ulaganja, centralne banke moraju da pronađu ravnotežu između suzbijanja rasta cena i očuvanja uslova za poslovanje. Ishod će biti važan i za manje ekonomije poput Srbije, čije su privreda i potrošači povezani sa međunarodnim tržištima.
