Građani od juga do severa sve ranije prave zalihe, strah od nestašica i skoka cena sveprisutan
Dok leto još nije ni počelo u punom jeku, širom Srbije već vlada zabrinutost zbog rastućih cena ogrevnog materijala. U mnogim gradovima, pa i selima, ljudi su počeli da prave zalihe ogrevnog drveta i peleta još u maju, u strahu od novih poskupljenja i mogućih nestašica. Ovaj trend je prisutan ne samo u Vojvodini, već i u centralnoj, zapadnoj i južnoj Srbiji, gde veliki broj domaćinstava i dalje zavisi od čvrstih goriva za grejanje.
Cene skaču, a ponuda ostaje stabilna
Uprkos tome što drveta i peleta trenutno ima dovoljno, cene su značajno više u odnosu na prethodnu godinu. Kubni metar drva na stovarištima u različitim delovima Srbije sada košta od 7.500 do 10.500 dinara, dok je prošle godine ta cena bila između 6.000 i 9.000 dinara.
Pelet je postao gotovo luksuz, sa cenom koja se sada kreće od 32.000 do 39.000 dinara po toni, u zavisnosti od regije i kvaliteta. Pre samo godinu dana, građani su ga plaćali u proseku do 32.000 dinara.
„Ne kupujemo zbog hladnoće, već iz straha da ogrev neće biti dostupan na jesen,“ kaže Milan iz Jagodine, dodajući da svake godine ranije nabavlja drva kako bi izbegao haos pred zimu.
Sela bez gasa, gradovi bez sigurnosti
U opštinama kao što su Prokuplje, Užice i Paraćin, veliki deo domaćinstava još uvek nije priključen ni na gas ni na sistem daljinskog grejanja. U tim krajevima drvo i ugalj su i dalje osnovni izvori grejanja, dok se električna energija i pelet koriste sporadično, uglavnom u novim kućama.
„Infrastruktura je loša, a cene rastu. Ljudi se greju na ono što imaju – šporet i sekirom nacepana drva,“ kaže predsednik mesne zajednice iz okoline Kuršumlije.
U južnoj Srbiji, borba za topli dom još teža
Posebno teška situacija beleži se u Kosovskoj Mitrovici, Bujanovcu, Preševu i okolini Leskovca, gde je snabdevanje ogrevom otežano zbog kombinacije niskih primanja, slabe dostupnosti energenata i nerazvijene infrastrukture. Mnogi građani u ovim krajevima primorani su da se snalaze na sve moguće načine – od sakupljanja grana u šumama do grejanja na improvizovana rešenja.
„Kupiti kubik drva u Mitrovici sada je luksuz. Ljudi traže ogrev čak i u obližnjim selima u Raškoj oblasti, jer ovde ponuda često ne pokriva potražnju,“ kaže stanovnik iz Zvečana.
U ovim sredinama ne postoji alternativa u vidu sistema daljinskog grejanja, dok je gasna mreža u potpunosti odsutna. Time su domaćinstva prepuštena tržištu, koje se ne obazire na regionalne razlike i siromaštvo.
Uvoz peleta raste
Srbija već treću godinu zaredom beleži značajan rast uvoza peleta, uprkos tome što domaći proizvođači mogu pokriti deo potreba tržišta. Ovaj trend posebno je izražen u većim gradovima kao što su Beograd, Niš i Novi Sad, gde se pelet koristi zbog ekoloških standarda i komfora, ali i zbog nedostatka mogućnosti za korišćenje jeftinijeg goriva.
„Uvoz destabilizuje tržište i podiže cene. Nema kontrole, a ni dugoročne strategije,“ upozorava profesor energetike sa Univerziteta u Kragujevcu.
Drvo najtraženije, ali i najskuplje
Uprkos skoku cena, bukva ostaje najtraženiji tip drveta jer dugo gori i daje najviše toplote. U centralnoj Srbiji cena bukve kreće se od 8.000 do 10.000 dinara po kubiku, dok je bukov ćumur, koji se sve više koristi u domaćinstvima, dostupan po ceni od 12.000 dinara po toni.
„Prodajemo najviše bukve. Ljudi uzimaju deset metara, često i na rate,“ kaže vlasnik stovarišta iz okoline Kruševca.
Zima sve skuplja, a rešenja nema na vidiku
Ono što dodatno zabrinjava građane i stručnjake jeste izostanak jasne energetske politike. Bez sistemskih rešenja i podrške domaćoj proizvodnji, građani se svake godine suočavaju sa istim izazovima.
„Ne možemo svake godine da ulazimo u leto sa zebnjom zbog ogreva. Potrebna je stabilna energetska strategija,“ poručuje profesor ekonomije iz Beograda.
Dok nadležni najavljuju moguće subvencije i analize tržišta, realnost za većinu građana ostaje ista: kupovina ogreva već u junu, sve veći troškovi, i neizvesna borba za topli dom tokom hladnih meseci.
