Grmljavina, vlaga i pritisak
Za mnoge ljude, vremenska prognoza se oseća, a ne gleda. Bol u zglobovima, pulsirajuće glavobolje, nesanica ili talas iscrpljenosti često se javljaju pre nego što padne prva kap kiše. Iako su ovi simptomi decenijama odbacivani kao umišljanje, savremena medicina i tehnologija sve glasnije potvrđuju da – vreme zaista ima moć da utiče na naše zdravlje.
Meteoropatija – termin koji se sve češće koristi u medicinskim i naučnim krugovima – označava skup fizioloških i psihičkih reakcija organizma na promene vremenskih prilika. I iako još uvek nije zvanično priznato kao bolest, brojni naučni radovi i klinička posmatranja jasno ukazuju da nešto zaista “nije u redu” kad se menja nebo.
Telo zna pre prognoze
Nagla kolebanja atmosferskog pritiska, temperature i vlažnosti mogu drastično promeniti funkcionisanje tela. Pad pritiska s dolaskom oluje, na primer, smanjuje količinu kiseonika u krvi, a to može izazvati hormonske poremećaje, probleme sa koncentracijom i nagle promene raspoloženja. Srce radi brže, mišići se zatežu, a hronični bolovi se vraćaju kao da telo samo zna da dolazi promena.
Posebno su pogođene osobe koje već imaju određene zdravstvene tegobe. Grmljavina, pokazala su istraživanja, može povećati rizik od migrene za čak 31 odsto, a visoka vlažnost dodatno utiče na rad endokrinog sistema, izazivajući neravnotežu hormona i pad energije.
“Ponekad znam da će pasti kiša jer me koleno boli pre nego što počne da pljušti”, izjavila je za Juronjuz jedna pacijentkinja obolela od reumatoidnog artritisa. To više nije samo narodno verovanje – nauka sve češće daje za pravo ovakvim iskustvima.
Pametni sat zna kako ste pre nego što vi primetite
Današnja tehnologija omogućava ljudima da prate vezu između vremena i sopstvenog tela. Pametni satovi i aplikacije za praćenje zdravlja postaju alat koji pruža jasnu sliku: puls skače, krvni pritisak varira, stres raste kad se približava oluja. Ljudi napokon imaju mogućnost da povežu tačke između simptoma i promena u atmosferi.
Autonomni nervni sistem reaguje na svaki poremećaj u spoljašnjoj sredini. Receptori u koži, mišićima i krvnim sudovima šalju informacije mozgu, koji pokušava da održi ravnotežu. Kada je ta ravnoteža narušena – dolazi do glavobolja, bolova u kičmi, nesanice ili problema sa disanjem.
Kod obolelih od artritisa, povećana vlažnost i pad pritiska dovode do oticanja tkiva, bolova i ukočenosti, dok se kod osoba sa hroničnim glavoboljama često javljaju napadi jačeg intenziteta. Neki neurolozi ističu da nagli pad pritiska – kao u avionima ili tokom jakih oluja – može izazvati mikroedeme u mozgu i izazvati jake bolove.
I Hipokrat je znao
Veza između vremena i zdravlja nije nova. Još je Hipokrat pisao o uticaju godišnjih doba i vetrova na zdravlje ljudi. Ono što je nekada bilo opažanje zasnovano na intuiciji, danas je tema ozbiljnih studija. Vašington post navodi da je meteoropatija, iako još uvek neformalna, postala predmet brojnih naučnih radova i baza podataka širom sveta.
Za sada nema leka za meteoropatiju, ali svesnost i prilagođavanje životnim navikama mogu pomoći. Hidratacija, fizička aktivnost, redovno spavanje i praćenje vremenskih promena mogu ublažiti simptome. A dok nauka nastavi da istražuje, jedno je jasno – vaše telo zna kada će padati kiša, i verovatno je u pravu.
