Većina građana Srbije nije svesna da računi za struju, vodu, telefon, kablovsku, mobilne usluge i druge komunalne obaveze zastarevaju već posle godinu dana od datuma na računu. Iako je to jasno definisano Zakonom o obligacionim odnosima, mnogi korisnici i dalje ne znaju svoja prava, što dovodi do konfuzije i nepotrebnih pravnih sporova.
Rok od 12 meseci važi za sve usluge od opšteg ekonomskog interesa. To uključuje i privatne kompanije poput mobilnih i kablovskih operatera, kao i javna komunalna preduzeća. Drugim rečima, bilo koja usluga koja se plaća redovno može zastareti posle godinu dana, a potrošač može da se pozove na ovaj rok u slučaju spora.
Kako funkcioniše zastarevanje dugova
Posle isteka jednogodišnjeg roka, trgovac ima pravo da pokrene tužbu protiv korisnika usluge, ali korisnik može da se pozove na zastarelost duga i izbegne plaćanje. Ovo je posebno važno jer mnogi operateri pokušavaju da obmane dužnike i naplate stare dugove, iako pravno dug više nije važeći.
Dejan Gavrilović, predsednik udruženja “Efektiva“, pojašnjava da jednogodišnji rok važi za sve komunalne i srodne usluge, uključujući i parking servis, telefon, internet i kablovsku. On ističe da je ovo jasno definisano zakonom, ali se praktično često dešavaju situacije u kojima potrošači nisu informisani i plaćaju dugove koji su već zastareli.
Kada dug ponovo postaje važeći
Problem nastaje kada trgovci ili njihovi pravni zastupnici pokušavaju da prikažu stari dug kao aktivan, što može zbuniti korisnike. Rok zastarevanja je jedini pravno validan kriterijum, i posle 12 meseci dug se ne može prinudno naplatiti, osim u slučaju da potrošač sam prizna dug ili postoji sudska odluka koja menja situaciju.
Gavrilović savetuje korisnicima da budu oprezni i da uvek proveravaju svoje račune, jer zlonamerni ili nepažljivi operateri ponekad greškom ili namerno prikazuju zastarele dugove. Redovno praćenje računa i dokumentacije može sprečiti neprijatne situacije i dodatne troškove.
Da li je potrebno čuvati račune
Iako zakon ne obavezuje potrošače da čuvaju uplatnice, posedovanje računa može biti ključni dokaz u slučaju spora. Gavrilović ističe da u situacijama kada trgovac tvrdi da dug nije plaćen, a korisnik nema dokaz o uplati, može doći do nepravedne naplate.
Zato se preporučuje da se čuvaju svi računi ili bar evidencije koje pokazuju da prethodna dugovanja nisu prisutna. Čak i jedan račun koji potvrđuje plaćanje može spasiti korisnika od ponovnog plaćanja i dugotrajnog pravnog spora, što je posebno važno kod mobilnih i kablovskih operatera.
