Beograd je tokom prethodne noći bio relativno miran kada je reč o intervencijama na javnim mestima, ali podaci Hitne pomoći otkrivaju zabrinjavajući obrazac koji se ponavlja iz noći u noć. Iza rutinskih brojki kriju se slučajevi koji menjaju dosadašnja shvatanja o tome ko je u riziku od srčanog udara.
Dok su gradske ulice bile ispunjene slavljem povodom sportskog uspeha, ekipe Hitne pomoći suočavale su se sa ozbiljnim medicinskim stanjima koja ne poznaju euforiju ni slavlje. Među njima su i akutni infarkti miokarda kod pacijenata koji po godinama ne pripadaju rizičnoj grupi.
Lekari upozoravaju da se granica „premlad za infarkt“ opasno pomera i da ignorisanje prvih simptoma može imati fatalne posledice.
Noćna statistika koja brine lekare
Prema rečima dežurne doktorke Milene Popović iz beogradske Hitne pomoći, tokom noći je zabeleženo 19 poziva na javnim mestima i ukupno 119 intervencija od večernjih sati. Iako je veći deo poziva bio vezan za hronične bolesnike i probleme sa disanjem, deo statistike posebno se izdvaja.
„Imali smo tri akutna infarkta miokarda, a pacijenti su hitno prevezeni u Institut za kardiovaskularne bolesti i KBC Dedinje“, navela je dr Popović. Ovi brojevi sami po sebi ne bi bili neuobičajeni, da se iza njih ne kriju godine pacijenata koje sve češće iznenađuju i medicinske timove.
Pored toga, zabeležena je i jedna saobraćajna nezgoda na Zvezdari u kojoj su dve žene zadobile lakše povrede i odbile dalji transport. Međutim, upravo su srčane tegobe ostavile najjači utisak na dežurne ekipe.
Jedan poziv posebno se urezao u sećanje medicinskog osoblja. Majka iz Beograda pozvala je Hitnu pomoć zbog sina starog 36 godina, navodeći bol u grudima i druge simptome koji ukazuju na ozbiljno srčano oboljenje.
„Rekla je: Verovatno mislite da nije ništa, jer je mlad, ali moj mlađi sin je sa 26 godina već imao infarkt“, prepričava dr Popović. Ta rečenica promenila je tok intervencije i potvrdila ono što lekari sve češće viđaju na terenu.
Pacijent je hitno prevezen u dežurnu ustanovu, gde mu je ukazana adekvatna pomoć. Ovaj slučaj, međutim, nije izuzetak, već deo šire slike u kojoj mladi ljudi sve češće dolaze sa simptomima koji se nekada vezivali isključivo za starije pacijente.
Sve više mladih sa ozbiljnim srčanim tegobama
Lekari primećuju da se trend nastavlja iz meseca u mesec. Prema procenama Hitne pomoći, broj srčanih udara veći je i do 40 odsto u odnosu na ranije periode, a značajan deo pacijenata dolazi prvi put, bez ranije dijagnostikovanih problema.
Specijalista interne medicine i kardiologije dr Radinka Pekić upozorava da se u starosnoj grupi od 35 do 40 godina sve češće javljaju prvi ozbiljni znaci kardiovaskularnih oboljenja. To, kako navodi, zahteva hitan zaokret u načinu na koji se govori o prevenciji i rizičnim faktorima.
Ubrzan tempo života, hronični stres, loše navike u ishrani, manjak fizičke aktivnosti i zanemarivanje redovnih pregleda stvaraju kombinaciju koja srce dovodi do granice izdržljivosti mnogo ranije nego što se očekuje.
Simptomi koje mladi najčešće ignorišu
Profesori i lekari upozoravaju da prvi znaci srčanih problema često ne izgledaju dramatično, zbog čega se lako zanemaruju. Profesor dr Petar Otašević ranije je ukazivao da pacijenti lekaru dolaze tek kada simptomi postanu ozbiljni.
Među najčešćim signalima koje telo šalje su bol u grudima, neobjašnjiva glavobolja, zujanje u ušima, loša tolerancija napora i povremena krvarenja iz nosa. Kod mlađih osoba ti znaci se često pripisuju umoru, stresu ili „prolaznoj slabosti“.
Stručnjaci naglašavaju da upravo ta odlaganja mogu biti presudna. Pravovremena reakcija ne samo da spašava život, već i značajno smanjuje posledice po zdravlje.
Sve veći broj intervencija kod mladih pacijenata ukazuje na potrebu za ozbiljnim društvenim zaokretom. Srčane bolesti više nisu problem „nekog drugog“ niti nešto što dolazi tek sa dubokom starošću.
Poruka lekara je jasna: slušajte svoje telo, ne potcenjujte simptome i ne oslanjajte se na godine kao zaštitu. U vremenu u kojem srce sve ranije posustaje, prevencija postaje pitanje opstanka, a ne izbora.
