Srpska malina decenijama je bila jedan od najprepoznatljivijih domaćih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu. Zahvaljujući kvalitetu ploda, povoljnim klimatskim uslovima i iskustvu proizvođača, Srbija je godinama važila za jednog od neprikosnovenih lidera u proizvodnji i izvozu ovog voća. U mnogim krajevima zapadne Srbije malina nije bila samo poljoprivredna kultura, već temelj lokalne ekonomije.
Danas je situacija znatno drugačija. Srbija je izgubila vodeću poziciju na globalnom tržištu i pala na treće mesto, iza Poljske i Ukrajine. Promena nije nastupila naglo, već je rezultat višegodišnjeg niza ekonomskih, tržišnih i proizvodnih problema koji su postepeno slabili sektor. Najupadljiviji pokazatelj krize jeste pad površina pod zasadima. Dok je nekada malina bila zasađena na oko 24.000 hektara, danas se procenjuje da se uzgaja na približno 8.000 hektara. Takvo smanjenje govori da je veliki broj proizvođača odustao od proizvodnje ili značajno smanjio obim posla.
Posebno zabrinjava činjenica da je pad usledio nakon rekordne 2021. godine, kada je izgledalo da domaće malinarstvo ulazi u period novog rasta. Umesto toga, usledio je zaokret koji je promenio sliku jednog od najvažnijih izvoznih sektora srpske poljoprivrede.
Troškovi proizvodnje sve više pritiskaju voćare
Poslednjih godina malinari se suočavaju sa stalnim rastom troškova proizvodnje. Cene đubriva, zaštitnih sredstava, goriva i mehanizacije značajno su porasle, dok je održavanje zasada postalo skuplje nego ikada ranije. Istovremeno, proizvođači često nisu imali garancije da će otkupna cena pratiti rast ulaganja.
Dodatni problem predstavlja nedostatak sezonskih radnika. Berba maline zahteva veliki broj ljudi u kratkom vremenskom periodu, a pronalaženje berača iz godine u godinu postaje sve teže. U pojedinim krajevima dnevnice su dostigle i 60 evra, što za mnoge proizvođače predstavlja ozbiljan finansijski teret.
Prema rečima dr Aleksandra Leposavića iz Instituta za voćarstvo u Čačku, domaći proizvođači suočavaju se i sa izazovima koji dolaze sa međunarodnog tržišta. Kako navodi, kursna politika utiče na konkurentnost izvoza, dok istovremeno olakšava ulazak jeftinije robe iz inostranstva. Mnogi voćari zbog toga smatraju da se nalaze u nezavidnom položaju. Troškovi rastu iz godine u godinu, dok tržište ostaje nepredvidivo, što otežava planiranje proizvodnje i ulaganja u nove zasade.
Nestabilno tržište i klimatski izazovi menjaju sliku sektora
Pored ekonomskih pritisaka, proizvođači se suočavaju i sa sve izraženijim klimatskim problemima. Pozni prolećni mrazevi, dugotrajni sušni periodi, gradonosne oluje i nagle temperaturne promene poslednjih godina postali su gotovo redovna pojava u voćarskim krajevima Srbije. Takvi uslovi direktno utiču na količinu i kvalitet roda. U pojedinim sezonama proizvođači su ulagali značajna sredstva u zaštitu zasada, da bi na kraju ostvarili znatno manje prinose od očekivanih. To dodatno smanjuje spremnost poljoprivrednika da šire proizvodnju ili ulažu u nove površine.
Nestabilnost otkupnih cena predstavlja još jedan ozbiljan problem. U godinama kada su prinosi dobri, proizvođači često strahuju od pada cena, dok u slabijim sezonama veća cena ne može uvek da nadoknadi gubitke nastale zbog manjeg roda. Takva neizvesnost već duže vreme prati sektor malinarstva. Upravo kombinacija tržišnih i klimatskih rizika dovela je do toga da mnogi proizvođači traže sigurnije kulture ili se okreću drugim granama poljoprivrede. Posledice takvih odluka danas su vidljive kroz značajno smanjene površine pod malinom širom zemlje.
Oporavak je moguć, ali zahteva dugoročnu strategiju
Uprkos izazovima, ovogodišnja sezona donosi određene razloge za optimizam. Stanje u malinjacima trenutno je povoljnije nego prethodne godine, a proizvođači u mnogim regionima očekuju bolji rod zahvaljujući stabilnijem razvoju biljaka tokom proleća. Procene pokazuju da bi ovogodišnji prinos mogao biti između 30 i 40 odsto veći nego lane. Takav rezultat ne može sam po sebi rešiti nagomilane probleme, ali bi mogao da donese određeno olakšanje proizvođačima nakon nekoliko veoma zahtevnih sezona.
Mnogi predstavnici sektora malinarstva smatraju da Srbija i dalje poseduje ono što ju je godinama izdvajalo na svetskom tržištu – kvalitet ploda, znanje proizvođača i reputaciju izgrađenu kroz decenije izvoza. Upravo zbog toga postoji prostor za oporavak ukoliko se stvore stabilniji uslovi poslovanja.
Da bi se domaće malinarstvo vratilo na put rasta, neophodni su bolja zaštita proizvođača tokom kriznih godina, veća zastupljenost osiguranja zasada, efikasnija kontrola uvoza i uređenije tržište. Bez takvih koraka biće teško zaustaviti pad, ali uz jasnu strategiju Srbija i dalje ima priliku da vrati deo uticaja koji je nekada imala na svetskom tržištu maline.
