Pet jelena uginulo je tokom protekle nedelje u ograđenom prostoru za životinje u selu Masland, u holandskoj pokrajini Južna Holandija, nakon što su pojele veliku količinu nekuvanog pirinča. Volonteri koji brinu o životinjama isprva nisu znali šta je izazvalo njihovo naglo pogoršanje zdravstvenog stanja, ali je pregledom dva uginula jelena u njihovim želucima pronađena velika količina pirinča.
Sumnja se da je neko tokom prethodnog vikenda ubacio pirinač u hranilicu, ne znajući ili zanemarujući moguće posledice po životinje. Nekoliko dana kasnije, jeleni su počeli da pokazuju znake bolesti, a slučaj je otvorio važno pitanje o tome čime ljudi smeju da hrane divlje i domaće životinje.
Kako je pirinač ugrozio životinje
Volonteri su u početku sumnjali na virusnu infekciju, jer uzrok uginuća nije bio očigledan. Međutim, obdukcija dva jelena ukazala je na veliku količinu nekuvanog pirinča u njihovim želucima. Prema objašnjenju objavljenom na društvenim mrežama, zrna su počela da bubre nakon što su ih životinje pojele, što je moglo da izazove ozbiljne probleme u sistemu za varenje.
Nekuvani pirinač nije isto što i hrana namenjena ishrani biljojeda. Životinje poput jelena imaju specifičan sistem za varenje prilagođen prvenstveno biljnoj hrani, pa naglo unošenje velike količine namirnice na koju nisu navikle može da poremeti njegov normalan rad. U zavisnosti od količine i okolnosti, takav unos može dovesti do nadimanja, probavnih smetnji i drugih ozbiljnih komplikacija.
Volonteri su smrt pet jelena opisali kao težak gubitak za sve koji su se o njima svakodnevno brinuli. Sumnja da je pirinač ostavljen u hranilici dodatno je uznemirila one koji vode računa o prostoru, jer je moguće da je hrana životinjama ponuđena iz dobre namere, ali bez poznavanja rizika.
Zašto ljudi ne bi trebalo samostalno da hrane životinje
Slučaj iz Holandije podseća da namirnice koje su bezbedne za ljude nisu nužno odgovarajuće i za životinje. Posetioci parkova, izletišta, zooloških vrtova i ograđenih prostora često žele da nahrane životinje, naročito kada im priđu dovoljno blizu. Ipak, hleb, ostaci obroka, pirinač i druge namirnice ne treba davati bez jasnih uputstava osoba koje brinu o životinjama.
Neodgovarajuća ishrana može izazvati zdravstvene probleme, a ostavljanje hrane u prirodi može promeniti i ponašanje životinja. One se mogu naviknuti na to da hranu dobijaju od ljudi, okupljati se na mestima gde postoji veći rizik od povreda ili dolaziti u kontakt sa otpadom i drugim potencijalno opasnim materijama. Zbog toga hranjenje divljih životinja treba prepustiti stručnim licima ili sprovoditi isključivo prema njihovim preporukama.
Ovakvi događaji važni su i za građane u Srbiji, gde se jeleni i druge divlje životinje mogu sresti u prirodnim staništima, parkovima i prihvatilištima. Najbezbednije je ne davati životinjama hranu na svoju ruku, čak ni kada deluje bezazleno, već poštovati pravila prostora u kojem se nalaze. Dobra namera ne može da nadoknadi nedostatak znanja o njihovim prehrambenim potrebama.
Holandski slučaj pokazuje koliko posledice nepažljivog hranjenja mogu biti ozbiljne. Zaštita životinja ne podrazumeva samo brigu o njihovom prostoru i bezbednosti, već i razumevanje da im ljudska hrana može naškoditi. Ponekad je upravo uzdržavanje od hranjenja najodgovorniji način da im se pomogne.
