Dok zakup stanova u Beogradu za mnoge građane predstavlja značajan mesečni izdatak, jedan stariji model stanovanja i dalje nudi povoljniju alternativu. U pitanju su samački hoteli, nekada namenjeni radnicima koji su dolazili u prestonicu zbog posla, a nisu imali rešeno stambeno pitanje. U hotelu „Karaburma” mesečni smeštaj u četvorokrevetnoj sobi košta 16.120 dinara po osobi, a u cenu su uključeni komunalni troškovi, čišćenje i zamena posteljine.
Ovakav smeštaj podrazumeva deljenje sobe sa drugim korisnicima, pa se ne može direktno porediti sa zakupom zasebnog stana ili garsonjere. Ipak, za samce, radnike koji dolaze iz drugih gradova i ljude kojima je važno da unapred znaju ukupne troškove, ova mogućnost može biti finansijski značajna. Samački hoteli nekada su bili deo šireg sistema stambenog zbrinjavanja zaposlenih, ali su mnogi tokom decenija promenili namenu ili se suočili sa imovinskim i finansijskim problemima.
Koliko košta mesečni boravak
Prema objavljenom cenovniku preduzeća koje upravlja hotelom „Karaburma”, cena smeštaja zavisi od broja kreveta u sobi. Za dvokrevetnu sobu potrebno je izdvojiti 21.150 dinara mesečno po osobi, dok smeštaj u trokrevetnoj sobi košta 19.000 dinara. Najniža navedena cena odnosi se na četvorokrevetnu sobu, u kojoj mesečni boravak iznosi 16.120 dinara po korisniku. Što više osoba deli sobu, niži je trošak smeštaja po pojedincu.
U cenu su uračunati grejanje, voda i električna energija, kao i svakodnevno čišćenje i održavanje prostorija. Posteljina se menja na svakih deset dana, a objektu su obezbeđeni zaštita i video-nadzor tokom 24 sata. Takav paket olakšava planiranje mesečnih izdataka jer korisnici ne moraju posebno da obračunavaju navedene komunalne troškove. Ipak, pre useljenja važno je proveriti sve uslove boravka i eventualne dodatne naknade.
Hotel nudi i mogućnost kraćeg boravka, a cena jednog prenoćišta iznosi 2.500 dinara po osobi. Za goste koji nemaju prebivalište u Beogradu naplaćuje se i boravišna taksa od 160 dinara dnevno. Mesečni cenovnik ne znači da su sobe uvek slobodne, pa je dostupnost potrebno proveriti direktno kod uprave. Takođe, navedeni iznosi odnose se na jednu osobu, a ne na iznajmljivanje čitave sobe za samostalno korišćenje.
Zašto su samački hoteli građeni širom Srbije
Samački hoteli nastali su u periodu ubrzane industrijalizacije, kada su velika preduzeća zapošljavala radnike iz različitih delova zemlje. Mnogi su dolazili u Beograd u potrazi za sigurnim prihodom, ali nisu mogli odmah da obezbede stan. U tadašnjem sistemu stanovi su se često dodeljivali preko preduzeća, a prednost su uglavnom imali zaposleni sa porodicama i decom. Za samce je zato bilo potrebno posebno rešenje koje bi im omogućilo da žive u blizini radnog mesta.
Početkom šezdesetih godina pokrenuta je inicijativa za izgradnju objekata namenjenih zaposlenima bez rešenog stambenog pitanja. Gradnja je počela na Novom Beogradu, Karaburmi i u Rakovici, u blizini industrijskih zona i većih preduzeća. Sobe su uglavnom bile skromne, često sa više kreveta, dok su zajedničke prostorije i kupatila omogućavali da objekti prime veći broj korisnika. Za mnoge radnike to je bio prvi korak ka samostalnom životu u gradu.
Iako su zamišljeni kao privremeni smeštaj, pojedini samački hoteli vremenom su postali trajni domovi. Neki stanari ostajali su godinama, a u određenim slučajevima u sobe su se useljavale i njihove porodice. Time se prvobitna namena objekata postepeno menjala, dok su pitanja prava korišćenja, vlasništva i održavanja postajala sve složenija. Propadanje pojedinih industrijskih preduzeća i privatizacija dodatno su otežali rešavanje statusa nekadašnjih radničkih smeštaja.
Šta se dogodilo sa nekadašnjim hotelima
Sudbina samačkih hotela često je zavisila od preduzeća koja su ih izgradila i upravljala njima. Kada su pojedine fabrike prestale da rade ili promenile vlasnika, pojavili su se problemi u finansiranju održavanja i regulisanju prava stanara. Nekadašnji hotel Industrije motora Rakovica jedan je od primera objekta čija je sudbina bila povezana sa promenama u vlasništvu nad imovinom fabrike. Za deo bivših radnika pitanje stambenog statusa ostalo je posebno osetljivo.
Slični objekti postojali su i u drugim industrijskim centrima Srbije, među kojima su Novi Sad, Bor i Valjevo. U Novom Sadu, u Ljermontovoj ulici na Grbavici, zgrade koje su prvobitno služile kao samački hoteli vremenom su dobile drugačiju stambenu funkciju. U pojedinim slučajevima prostorije su prešle u privatno vlasništvo, dok su druge ostale u javnoj svojini. Ove promene pokazuju kako je model kolektivnog smeštaja radnika postepeno ustupio mesto drugačijim oblicima stanovanja.
Danas samački hoteli više nisu deo jedinstvenog sistema u kojem su preduzeća organizovala smeštaj za svoje zaposlene. Njihova ponuda, uslovi boravka i pravni status razlikuju se od objekta do objekta, pa se dostupnost ne može podrazumevati samo na osnovu objavljenog cenovnika. Za zainteresovane korisnike važno je da unapred provere cenu, trajanje boravka, pravila korišćenja i eventualne dodatne obaveze. Smeštaj po nižoj ceni može biti praktično rešenje, ali samo ako odgovara potrebama i mogućnostima osobe koja ga bira.
Samački hotel „Karaburma” pokazuje da ovaj oblik smeštaja i dalje ima mesto na beogradskom tržištu. Mesečna cena od 16.120 dinara u četvorokrevetnoj sobi može biti zanimljiva onima kojima su prioritet niski troškovi i uključene osnovne usluge, uz prihvatanje zajedničkog prostora. U gradu u kojem je stanovanje veliki deo kućnog budžeta, takve opcije mogu pružiti dodatni izbor, naročito ljudima koji tek dolaze zbog posla ili privremeno borave u prestonici.
