Kiša koja je tokom proteklog vikenda zahvatila gotovo sve delove Srbije donela je olakšanje ratarima pred početak setve pšenice. Posle dugog letnjeg perioda bez dovoljno padavina, vlažnost zemljišta ponovo postaje jedan od ključnih uslova za nastavak jesenjih radova, ali količina kiše nije bila jednaka u svim krajevima. Zbog toga poljoprivrednici neće moći istovremeno da počnu pripremu parcela, već će odluku morati da prilagode stanju zemljišta na svojim njivama.
Optimalni rok za setvu ozime pšenice u Srbiji tradicionalno traje od 5. do 25. oktobra, ali se poslednjih godina pomera u skladu sa vremenskim prilikama. Stručnjaci upozoravaju da nije dobro sejati u presuviše suvo zemljište samo da bi se ispoštovao kalendar. Padavine u narednim danima mogle bi da odrede tempo radova i utiču na površine koje će ove jeseni biti zasejane.
Količina padavina razlikuje se od njive do njive
Dr Milan Mirosavljević, rukovodilac Odeljenja za strna žita Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, procenio je da je tokom vikenda u delovima Vojvodine i okolini Beograda palo između pet i 15 litara kiše po kvadratnom metru. U okolini Novog Sada zabeleženo je približno sedam do 15 litara, a vlaga je prodrla oko pet do deset centimetara u dubinu zemljišta. Takva količina može da pomogne u pripremi parcela, ali ne znači da su svi usevi i njive dobili dovoljno vode. Stanje zemljišta na konkretnoj parceli važnije je od ukupne količine padavina zabeležene u regionu.
Tamo gde ima dovoljno vlage, ratari koji raspolažu odgovarajućom mehanizacijom mogu da počnu redukovanu obradu zemljišta i pripremu za setvu. Upotreba teških tanjirača može biti deo tog postupka, u zavisnosti od strukture zemljišta i uslova na njivi. Međutim, na parcelama na kojima je kiša bila oskudna, stručnjaci savetuju oprez i odlaganje radova dok se ne steknu povoljniji uslovi. Preuranjena setva u suvo zemljište može da oteža ravnomerno nicanje i dovede do neujednačenog razvoja biljaka.
Rokovi se pomeraju zbog toplijih jeseni i blažih zima
Prema proceni Mirosavljevića, klimatske promene i sve češće blaže zime utiču na pomeranje optimalnog roka za setvu pšenice. Umesto da se najveći deo posla završi do sredine oktobra, setva se sve češće obavlja i tokom treće dekade meseca, a u povoljnim uslovima može da se nastavi i početkom novembra. To, ipak, ne znači da je svaki kasniji termin jednako dobar za sve sorte i područja. Poljoprivrednici moraju da uzmu u obzir temperaturu, raspoloživu vlagu, tip zemljišta i vreme potrebno da se biljke razviju pre zime.
Ovogodišnji uslovi već su poremetili planove proizvođača uljane repice, čija je setva na pojedinim parcelama bila otežana zbog nedostatka padavina. Očekivalo se da bi deo površina koje nisu zasejane tom kulturom mogao da bude preusmeren na pšenicu, ali je još rano za pouzdanu procenu ukupnih površina. Odluke ratara zavisiće i od troškova proizvodnje, dostupnosti semena i očekivane zarade. Zbog toga ni veća zainteresovanost za pšenicu ne mora automatski da znači i značajan rast zasejanih površina.
Veći prinosi ne znače i sigurniju zaradu
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je ove godine proizvela 3.966.000 tona pšenice, što je 7,7 odsto više nego 2025. godine. Ovaj rezultat pokazuje značaj ozimih žita u domaćoj poljoprivredi, posebno u uslovima sve nepredvidljivijih vremenskih prilika. Pšenica se smatra važnom kulturom i zato što se u proizvodnji može prilagoditi različitim uslovima, ali ni ona nije imuna na sušu, visoke temperature i druge klimatske ekstreme. Dosadašnji prinosi zato ne garantuju isti rezultat u narednoj sezoni.
Dr Vladimir Aćin iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ranije je ukazao na mogućnost da površine pod ozimim kulturama ostanu približno stabilne, ali uz manja ulaganja zbog visokih cena inputa i relativno niskih cena žitarica. Takva računica može da navede proizvođače da koriste nesertifikovano seme i smanje primenu đubriva, što kratkoročno umanjuje troškove, ali može da poveća proizvodne rizike. Za ratare u Srbiji zato će biti važno da pronađu ravnotežu između ulaganja i očekivanog prinosa. Naredne padavine, stanje zemljišta i kretanje troškova presudno će uticati na to kako će izgledati ovogodišnja setva pšenice.
Setva pšenice tek ulazi u odlučujuću fazu, a nedavna kiša pružila je priliku da se jesenji radovi nastave tamo gde su uslovi povoljni. Ipak, stručnjaci upozoravaju da žurba ne može da nadoknadi nedostatak vlage. Za proizvođače će najvažnije biti da vreme setve prilagode stvarnom stanju na parcelama, umesto da se oslanjaju isključivo na uobičajene rokove.
