Zemljište koje nestaje brže nego što se beleži
Pašnjaci u Srbiji već godinama tiho nestaju, ali podaci poslednjeg popisa poljoprivrede ukazuju da je situacija dostigla kritičnu tačku. Više od 60.000 hektara pašnjaka više se ne vodi u zvaničnoj evidenciji, dok za oko 50.000 hektara nije jasno u čijoj su nadležnosti niti ko ih faktički koristi.
Banat se u tom kontekstu izdvaja kao područje na kome je pritisak na pašnjake najvidljiviji. Iako su ove površine decenijama bile oslonac stočarske proizvodnje, poslednjih godina sve češće se pretvaraju u oranice, često bez dozvole i zakupa.
Demografi i agrarni stručnjaci upozoravaju da gubitak pašnjaka ne predstavlja samo pitanje vlasništva nad zemljištem, već i dugoročni udar na održivost stočarstva, posebno u regionima gde je ispaša ključni deo proizvodnog ciklusa.
Upravo zato pitanje banatskih pašnjaka prerasta lokalni spor i postaje tema od nacionalnog značaja.
Praksa na terenu
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je jasnu odluku da se pašnjaci koriste isključivo za ispašu i da se spreči njihovo preoravanje. Cilj je očuvanje zemljišta namenjenog stočarima i zaustavljanje trenda pretvaranja pašnjaka u ratarske površine.
Međutim, stanje na terenu pokazuje drugačiju sliku. Prema informacijama koje stižu iz opština Čoka, Kikinda, Novi Bečej i sa područja Grada Zrenjanina, uzurpacija pašnjaka ne jenjava. Ratari preoravaju državne površine, seju ili ih pripremaju za prolećnu setvu, uprkos važećim propisima.
Agro servis navodi da su pojedine parcele već drugu godinu zaredom u ilegalnoj obradi. U okolini Kikinde zabeležen je slučaj da isti uzurpator nastavlja setvu na državnoj njivi i pored ranijih upozorenja, čime se dodatno dovodi u pitanje efikasnost kontrole.
Ovakva praksa produbljuje nepoverenje među poljoprivrednicima i otvara prostor za sukobe interesa između stočara i ratara.
Problemi bez odgovora
Na području Grada Zrenjanina deo pašnjaka je preoran bez ikakvog zakupa, jer su pojedinim gazdinstvima data usmena obećanja da će zemljište dobiti nakon licitacije. Takva praksa, upozoravaju stočari, stvara presedan i podstiče dalju uzurpaciju.
Među poljoprivrednicima u ovom delu Banata vlada veliko nezadovoljstvo. Pojedini stočari u prvoj podeli državnih oranica nisu dobili ni minimalne površine, dok su neki umesto zemljišta u svom ataru upućeni na parcele udaljene i do 30 kilometara.
Situacija u opštini Čoka dodatno je zakomplikovana činjenicom da se ne zna ko koristi pašnjake i po kom osnovu. Dokumentacija koja bi to mogla da razjasni nestala je nakon odlaska službenog lica zaduženog za te poslove, što je ostavilo prostor za zloupotrebe.
Odsustvo jasne evidencije i kontrole čini da se problemi gomilaju, dok odgovornost ostaje rasuta između lokalnih i državnih institucija.
Borba za očuvanje
U moru negativnih vesti, pojavljuju se i sporadični primeri koji pokazuju da je promena ipak moguća. Tri gazdinstva su odustala od obrade pašnjaka u katastarskim opštinama Čoka i Padej, što se pripisuje radu organizacije „Naturpark“, posvećene zaštiti prirode i održivom korišćenju zemljišta.
Na površini većoj od 50 hektara u k.o. Čoka, kompanija Ćorić-Agrar napustila je obradu pašnjaka, čime je otvoren prostor za njihovu povratnu namenu stočarstvu. Ovakvi potezi, iako retki, šalju poruku da pritisak javnosti i civilnog sektora može dati rezultate.
Na severu Banata formiran je i savet korisnika pašnjaka, koji se pokazao kao koristan model saradnje među stočarima. U tim sredinama postoji kolegijalnost i razumevanje za apel države o očuvanju pašnjaka, ali takvi primeri za sada ostaju izuzetak.
Sudbina banatskih pašnjaka zavisiće od toga da li će odluke ostati samo na papiru ili će biti praćene doslednom kontrolom i jasnom odgovornošću. U suprotnom, proces njihovog nestajanja mogao bi se ubrzati, sa posledicama koje će se osećati daleko izvan granica Banata.
