Rezultati aprilske ankete Narodne banke Srbije pokazuju da su banke u prvom tromesečju 2026. godine blago pooštrile uslove kreditiranja privrede, uz izraženije promene kod dugoročnih plasmana. Ovaj pomak dolazi nakon perioda relativne stabilnosti, ali i povećane neizvesnosti u globalnim finansijskim tokovima. Prema oceni banaka, ključni razlozi za strože standarde bili su viši troškovi izvora finansiranja i pojačana percepcija rizika. Istovremeno, kratkoročni krediti za privredu zadržali su nepromenjene kriterijume odobravanja.
U izveštaju se navodi da banke ne očekuju dodatne promene standarda u drugom tromesečju, što ukazuje na fazu opreznog balansiranja između rasta i stabilnosti. Ovakav pristup odražava širi trend u evropskom bankarskom sektoru, gde se monetarna politika postepeno prilagođava uslovima sporijeg ekonomskog rasta. Posebno je naglašeno da su standardi pooštreni za preduzeća svih veličina, uključujući i poljoprivredni sektor, koji je osetljiv na sezonske i klimatske faktore. U tom kontekstu, banke pokušavaju da smanje izloženost potencijalnim kreditnim rizicima.
Tražnja privrede i očekivanja za naredni period
U prvom tromesečju 2026. zabeležen je pad tražnje privrede za gotovo sve vrste kredita, što je u velikoj meri povezano sa sezonskim ciklusima i opreznijim investicionim planovima. Bankarski sektor ocenjuje da su kompanije odložile deo kapitalnih ulaganja zbog neizvesnih tržišnih uslova i viših finansijskih troškova. Ovakav trend posebno je izražen kod dugoročnog zaduživanja, gde se odluke o investicijama češće odlažu u periodima povećane volatilnosti.
Za drugo tromesečje, banke očekuju postepeni oporavak tražnje, uz stabilizaciju poslovnog okruženja i povoljnije sezonske faktore. Očekivanja se zasnivaju i na mogućem jačanju industrijske aktivnosti, kao i na oporavku izvozne tražnje u pojedinim sektorima. Ipak, banke ostaju oprezne u procenama, naglašavajući da globalni finansijski uslovi i dalje mogu uticati na dostupnost kapitala. Uprkos tome, ne očekuje se značajniji zaokret u kreditnoj politici prema privredi u kratkom roku.
Dodatni faktor koji utiče na kreditne standarde jeste konkurencija u bankarskom sektoru, koja delimično ublažava restriktivne tendencije. Iako su troškovi finansiranja u porastu, konkurentski pritisak podstiče banke da zadrže određeni nivo fleksibilnosti u odnosu prema klijentima. To se posebno odnosi na velike klijente i izvozne kompanije koje imaju stabilnije bilanse. Na taj način se održava balans između rizika i tržišnog učešća.
Kreditno tržište stanovništva i promene u potražnji
Za razliku od privrede, stanovništvo je u prvom tromesečju 2026. godine zabeležilo rast tražnje za kreditima u gotovo svim segmentima. Posebno su izraženi zahtevi za gotovinske kredite, refinansiranje postojećih obaveza i stambene kredite, što ukazuje na aktivniju potrošačku dinamiku. Banke ocenjuju da su rast zarada i stabilniji lični budžeti doprineli većem interesovanju građana za zaduživanje. U nekim slučajevima dodatni podsticaj predstavljale su i promotivne kreditne ponude.
U istom periodu, kreditni standardi za stanovništvo su ublaženi, pre svega zbog jače konkurencije među bankama i smanjenja pojedinih troškova odobravanja kredita. Posebno je zabeleženo ublažavanje kod dinarskih gotovinskih kredita i kredita za refinansiranje, što je povećalo dostupnost finansiranja. Ipak, u bankarskim prognozama za drugo tromesečje vidi se zaokret ka mogućem pooštravanju uslova, usled rasta troškova finansiranja i veće procene rizika. Očekuje se da bi se to moglo odraziti i na blagi rast kamatnih marži.
U segmentu devizno indeksiranih kredita, banke navode povećanu spremnost za preuzimanje rizika tokom prethodnog perioda, ali i očekivanje da će se taj trend usporiti. Ključni faktor ostaje stabilnost valutnog okvira i kretanje eksternih finansijskih tržišta. Istovremeno, tražnja stanovništva za kreditima trebalo bi da ostane stabilna, uz podršku potrošnje i kupovine trajnih dobara. Banke posebno ističu i uticaj refinansiranja kao važnog pokretača kreditne aktivnosti.
Strukturni uvidi i širi finansijski okvir
Narodna banka Srbije sprovodi ovu anketu od 2014. godine kako bi preciznije pratila kretanja na kreditnom tržištu i razumevanje odnosa između ponude i tražnje kredita. U anketi za prvo tromesečje 2026. učestvovalo je 17 banaka, koje zajedno pokrivaju više od 99 odsto bankarskog sektora, što rezultatima daje visoku reprezentativnost. Ovakvi podaci omogućavaju detaljniji uvid u očekivanja finansijskog sektora i potencijalne trendove u narednim kvartalima.
Rezultati ukazuju na tržište koje se nalazi u fazi prilagođavanja, gde se istovremeno prepliću oprezni kreditni standardi i relativno stabilna tražnja stanovništva. Dok privreda pokazuje ciklične oscilacije, sektor stanovništva ostaje ključni oslonac kreditne aktivnosti. Banke balansiraju između potrebe za očuvanjem profitabilnosti i kontrole rizika, što se ogleda u selektivnim promenama uslova. U narednom periodu, fokus će ostati na održavanju stabilnosti uz pažljivo upravljanje kreditnim portfoliom.
