Poseta Avali i Kosmaju uz obrok za jednu beogradsku školu ove godine koštaće ni manje ni više nego 5.660 dinara, ali ovaj primer paprenog jednodnevnog izleta u komšiluk nije usamljen.
„Kad bi se roditelji dogovorili da neće niko ići na izlet i rekreativnu, da za velike pare više od pola dana provedu deca u busu, dobiju loš ručak i ne obiđu ništa kako treba, agencije bi morale da prilagode ponude. Ovako, niko se ne buni i zašto bi išta menjali?”, primećuje treća.
Papreni iznosi ovakvih putovanja nisu novina i, iz roditeljskog ugla gledano, nikad nisu bili razumni u poređenju sa privatnim aranžmanima. Godine 2019, kada su se među „pobednicima” interno smatrali niški roditelji koji su za jedno noćenje u Novom Sadu za svoje školarce izdvojili čak 13.500 dinara, direktor „Grand tursa” Petar Knežević napomenuo je za „Dnevnik” da jedna ekskurzija ne podrazumeva samo hotelsku uslugu, već i prevoz, vodiča, kojem se takođe plaća noćenje, zdravstveno osiguranje, ulaznice za destinacije, dnevnice za nastavno osoblje… „Roditelji će rado dati novac za privatni čas, a kada isti nastavnik krene na ekskurziju, dnevnice postaju problem”, napomenuo je tada, dodavši da je nekadašnja kalkulativna metoda bila da agenciji pripadne oko deset odsto zarade, ali da je, u tenderskoj utrci, ona u stalnom padu.