Nemačka privreda ulazi u period pojačane neizvesnosti, jer najnoviji podaci Instituta za ekonomska istraživanja Ifo pokazuju da svaka dvanaesta kompanija u zemlji procenjuje da joj je opstanak ozbiljno ugrožen. U aprilu je čak 8,1 odsto firmi prijavilo da se suočava sa egzistencijalnim poslovnim rizikom, što ukazuje na produbljivanje strukturnih problema u najvećoj evropskoj ekonomiji.
Posebno zabrinjava stanje u maloprodajnom sektoru, gde je situacija ocenjena kao najteža u poslednjim godinama. Čak 17,4 odsto trgovinskih kompanija navodi da im je poslovanje pod direktnom pretnjom, što predstavlja novi negativni rekord. Analitičari ističu da kombinacija slabe domaće potrošnje, promenjenih navika kupaca i rasta internet trgovine stvara snažan pritisak na tradicionalne trgovinske lance.
Rukovodilac istraživanja u Ifo institutu Klaus Volrabe ocenjuje da ekonomska situacija ostaje „napeta i nestabilna“, uz upozorenje da bi broj stečajeva mogao ostati visok i u narednim mesecima. Prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja geopolitička neizvesnost koja utiče na investicione odluke i dugoročno planiranje kompanija širom zemlje.
U širem trgovinskom sektoru, koji obuhvata i veleprodaju i maloprodaju, oko 11,6 odsto kompanija strahuje da bi moglo biti primorano da prekine poslovanje. Stručnjaci upozoravaju da se ovaj trend ne odnosi samo na male firme, već sve češće pogađa i srednje i veće sisteme koji su do sada važili za stabilne tržišne aktere.
Troškovi i pad tražnje menjaju strukturu tržišta
Istraživanje pokazuje da su glavni faktori pritiska na nemačke kompanije slaba tražnja, nedostatak narudžbina i rast operativnih troškova. Poseban problem predstavlja povećanje cena energije i sirovina, koje je u prethodnim godinama već značajno narušilo profitne marže u industriji i uslugama.
Dodatni izazov za privredu predstavlja rast administrativnih obaveza, koje kompanije sve češće navode kao kočnicu za brže poslovanje i širenje. U kombinaciji sa inflacijom i smanjenom kupovnom moći domaćinstava, to stvara pritisak koji se preliva na gotovo sve sektore ekonomije. Ekonomisti upozoravaju da se tržište polako prilagođava nižem nivou potrošnje, što dugoročno može usporiti rast.
U sektoru usluga, oko 7,6 odsto firmi procenjuje da im je poslovna budućnost ugrožena, dok je u ugostiteljstvu situacija još teža, sa skoro 20 odsto kompanija koje strahuju za opstanak. Posebno pogođene oblasti su i oglašavanje i istraživanje tržišta, gde više od 14 odsto firmi vidi ozbiljan rizik za poslovanje.
Industrijska proizvodnja beleži blago poboljšanje u odnosu na prethodne mesece, ali i dalje trpi posledice visokih cena energenata i snažne konkurencije iz Azije. Udeo ugroženih kompanija u prerađivačkom sektoru blago je pao na 7,5 odsto, ali analitičari upozoravaju da je to i dalje visok nivo u poređenju sa dugoročnim prosekom.
Građevinarstvo pod pritiskom
Građevinski sektor u Nemačkoj takođe se nalazi pod pritiskom, sa rastom udela kompanija koje strahuju za opstanak na 7,3 odsto. Slabija potražnja za stambenom izgradnjom, usporeni administrativni procesi i oprez banaka pri odobravanju kredita dodatno komplikuju situaciju. Investitori sve češće odlažu projekte, čekajući stabilnije uslove na tržištu.
Ekonomisti ističu da je jedan od ključnih problema i pad poverenja u dugoročne investicije, posebno u sektoru nekretnina, koji je godinama bio motor nemačkog rasta. Sada se taj segment suočava sa kombinacijom viših kamatnih stopa i smanjene kupovne moći građana, što usporava čitav lanac gradnje i prodaje.
U poređenju sa Srbijom, razlika u strukturi privrednih rizika je izražena, ali trendovi pokazuju slične izazove u osnovi. Dok nemačka ekonomija trpi zbog pada potrošnje i visokih troškova u zreloj industrijskoj strukturi, srpska privreda se više oslanja na rast investicija, izvoz i usluge, ali i dalje zavisi od kretanja u Evropskoj uniji. Pad tražnje u najvećoj evropskoj ekonomiji direktno utiče na srpske izvoznike, posebno u automobilskoj industriji i prerađivačkom sektoru.
Stručnjaci ocenjuju da bi produžena stagnacija u Nemačkoj mogla imati lančani efekat na region, uključujući i Zapadni Balkan. Srbija, kao zemlja snažno povezana sa nemačkim tržištem kroz industrijsku kooperaciju, posebno je izložena promenama u potražnji za komponentama i industrijskim proizvodima. U takvom okruženju, stabilnost izvoza i diverzifikacija tržišta postaju ključni faktori otpornosti domaće ekonomije.
Sveukupno posmatrano, najnoviji podaci Ifo instituta ukazuju da nemačka privreda ulazi u fazu produžene neizvesnosti, gde se istovremeno prepliću visoki troškovi, slabija potrošnja i globalni rizici. Za kompanije u Evropi, uključujući i one u Srbiji, to znači da će naredni meseci biti test prilagodljivosti i otpornosti na usporavanje jednog od najvažnijih ekonomskih motora kontinenta.
