Deficit jača uprkos pokušajima stabilizacije, a posledice se osećaju i van granica Francuske
Pariz – Francuska se suočava s novim talasom ekonomskih izazova, budući da je trgovinski deficit ove zemlje u prvoj polovini 2025. godine dostigao čak 43 milijarde evra. To je povećanje od 4,4 milijarde evra u odnosu na prethodnih šest meseci, pokazuje najnoviji izveštaj Uprave carina.
U samo jednom mesecu – junu, deficit je dodatno pogoršan i dostigao je 7,7 milijardi evra, preneo je francuski dnevnik Figaro. Ovakav trend postavlja ozbiljna pitanja o otpornosti evropske ekonomije i potencijalnom prelasku u novu recesiju, koja bi mogla pogoditi i zemlje kao što je Srbija.
Uvoz raste brže od izvoza
Vrednost uvoza u junu porasla je za 400 miliona evra, dostigavši 57,6 milijardi evra, dok je izvoz rastao nešto sporije, za 300 miliona evra, završivši na 49,9 milijardi evra. Ovakav disbalans jasno ukazuje na oslabljenu konkurentnost francuske privrede, naročito u sektorima koji se oslanjaju na prerađivačku industriju i energetiku.
Iako je zabeležen pad energetskog deficita za 100 miliona evra, to nije bilo dovoljno da amortizuje negativni trend. Upravo su prerađeni proizvodi dodatno produbili jaz, sa pogoršanjem bilansa od 300 miliona evra, prema podacima Tanjuga.
Neizvestan uticaj američkih carina
Zanimljivo je da za sada nema značajnog pada izvoza u SAD, iako su na snazi više carine. U poređenju sa drugim evropskim partnerima, Francuska i dalje relativno stabilno izvozi na američko tržište, ali se strahuje da su posledice carinskog režima tek pred vratima.
U isto vreme, beleži se značajan porast uvoza iz Kine, jugoistočne Azije, Meksika i Kanade. Ovaj trend može signalizirati preusmeravanje međunarodnih trgovinskih tokova prema tržištu Evropske unije, što bi moglo dodatno destabilizovati industrijsku ravnotežu unutar samog bloka.
Šta ovo znači za Srbiju
Dok se evropske ekonomije sve više suočavaju sa unutrašnjim pritiscima, nameće se pitanje da li i Srbija može osetiti posledice ovog trgovinskog disbalansa. Kao zemlja koja je snažno povezana sa EU kroz izvoz i investicije, svaki pad potrošnje ili usporavanje rasta unutar Evropske unije ima direktan odjek u srpskoj privredi.
Ekonomista Marko Novaković za naš portal ističe: „Ako Evropa zakorači u recesiju, Srbiji preti usporavanje izvoza, pad tražnje za našom robom i potencijalno smanjenje stranih investicija. Moraćemo da pratimo tokove vrlo pažljivo.“
Da li EU i Srbija ulaze u novu recesiju?
Poslednji podaci o francuskom deficitu dodatno pojačavaju zabrinutost u ekonomskim krugovima da se Evropa približava recesiji. Visoka inflacija, usporeni izvoz, trgovinski disbalansi i geopolitičke tenzije ostavljaju snažan trag na tržištu.
U tom kontekstu, i Srbija ne može ostati izolovana, posebno s obzirom na činjenicu da više od 60% srpskog izvoza odlazi upravo u Evropsku uniju. Uvozna zavisnost od evropskih i azijskih tržišta takođe može izazvati cenovne turbulencije, naročito u energetici i prehrambenom sektoru.
Stručnjaci predviđaju da će naredni meseci biti ključni za dalji tok. Ukoliko se ovakav trend zadrži, Evropska centralna banka mogla bi biti primorana da dodatno reaguje monetarnim merama, dok bi nacionalne ekonomije, uključujući Srbiju, morale razmotriti lokalne fiskalne odgovore i politike podrške izvozno orijentisanim sektorima.
„Tržišta su napeta, a povratak stabilnosti neće doći preko noći“, zaključuje Novaković.
Ukoliko se deficit i dalje produbljuje, ne možemo isključiti ni scenario u kome Evropa i njeni trgovinski partneri ulaze u fazu hlađenja ekonomije – sa svim izazovima koje to donosi.
