GRADONAČELNIK DR PREDRAG TERZIĆ O PLANOVIMA, INVESTICIJAMA I OSTVARENIM SNOVIMA KRALJEVČANA: Sa auto-putem i aerodromom postajemo najznačajnije čvorište Srbije u 2023!

Malo ko bi pre desetak godina poverovao da će se 2022.u Kraljevu tražiti radnik više, proizvoditi mercedesovi kablovi i čuveni Levis i da će grad na Ibru biti treći u Srbiji sa auto-putem i aerodromom. Grad bez dugova, sa jasnim planom i vizijom ulaganja u bolji život građana privlači studente i radnike celog okruga, a gradonačelnik dr Predrag Terzić već godinama ulaže energiju da Kraljevo održi na putu uspeha.

Foto: Grad Kraljevo, Izgradnja Moravskog koridora

Kraljevo je jedan od retkih gradova koji ne duguje ni jedan dinar. Uspeli ste da se rešite svih kredita u prethodnoj godini. Očekujete li dalje povećanje prihoda ?
Grad Kraljevo je u novembru 2020. isplatio poslednju ratu kredita i od tada nema dugove. Za fukcionisanje grada veoma je važno da imate stabilne finansije, sigurne izvore prihoda, jer tako omogućavate relalizaciju najvećeg broja projekata i utičete na poboljšanje standarda života svih građana bez obzira da li oni žive u gradu, u prigradskim naseljima ili na seoskom području. Kraljevo je 2016. godine imalo prihode u od dve milijarde i šesto miliona dinara, a izmenom odluke u budžetu u 2021. dostigli smo budžet od više od pet milijardi i sto devedeset miliona dinara. Reč je o ogromnom uvećanju budžeta- duplo za samo pet godina . To pokazuje da je ovo grad koji se ubrzano razvija i koji ima izglednu perspektivu.

Koji kapitalni projekti će se realizovati u Kraljevu tokom 2022/2023 godine?


Najznačajniji projekat na teritoriji Kraljeva do kraja naredne 2023. godine jeste završetak izgradnje Moravskog koridora od Preljinje do Adrana čime će Kraljevo biti spojeno sa Beogradom. Nekada nam je Ibrarskom magistralom bio potrebno od Kraljeva do Beograda tri i po sata, a kada se radovi završe stizaće se svega za sat i 15 minuta. Osim toga, Kraljevo ima i aedrodrom Morava u Lađevcima i zato će, kada krajem sledeće godine ova deonica auto puta bude završena, Kraljevo, uz Beograd i  Niš, biti treći grad u Srbiji koji ima i auto-put i aerodrom.

Foto : Grad Kraljevo, Izgradnja Moravskog koridora

To je velika prednost za strane investitore, što će biti od ogromnog značaja za građane. Otvaranje auto puta će mnogo značiti Kraljevčanima, Čačanima, ali i Raščanima i svima koji žive u Vrnjačkoj banji i Novom Pazaru. Otvaranjem srednje deonice autoputa od Kraljeva do Kruševca biće omogućen brži odlazak do Niša, a odatle preko Severne Makedonije,do Grčke, a preko Bugarske do Turske. Kraljevo time postaje jedno od najznačajnih čvorišta u čitavoj Srbiji.

 

Kako je otvaranje fabrika uticalo na kupovnu moć stanovništva i i životni standard Kraljevčana?

U Kraljevu su otvorene dve velike fabrike. U Leoniju, nemačkoj kompaniji, posao je našlo oko 4000 Kraljevčana, dok je u turskoj Taj grupi zaposleno više od 1000 ljudi. Da vam je neko pre samo nekoliko godina rekao da će se u Kraljevu prozvoditi kablovi za mercedes ili farmerke najpoznatijih svetskih brendova, pored ostalog i Levisa, mislim da bi vam malo ko verovao. Međutim, taj san je postao java. Pored stranih u Kraljevu jačaju i domaće firme- od onih manjih do fabrika koje zapošljavaju nekoliko stotina ljudi. 

Foto: Grad Kraljevo
Foto: Grad Kraljevo

Tako u kraljevačkom preduzeću Gir koji se bavi proizvodnjom nameštaja i koja je potpuno izvozno orijentisano danas radi više od 800 radnika. Tu su i Radijator Inženjering, Amiga, Elektrovodomont, Cip Inženjering, Belt, Tehnograd i čitav niz drugih preduzeća koji zapošljavaju veliki broj ljudi. Sve to u gradu u kome je bez posla ostalo 16 700 ljudi i to u velikim fabrikama. Do pre deset godina gotovo da nije bilo šanse da se zaposlite.Danas je neophodno u Leoniju zaposliti 1000 do 2000 ljudi, a u Taj grupi 1500 radnika. Može se slobodno reći da je Kraljevo grad koji traži dodatne radnike i očekujem da će pored Kraljevčana posao u fabrikama naći i ljudi iz okolnih gradova.

Često ste bili na meti poplava. Ako se ponove vremenske nepogode, može li se reći da čete ih spremni dočekati?

Foto Grad Kraljevo

Ako dođe do bilo kakvih vremenskih nepogoda, mi smo spremni. Nažalost u poslednjih deset godina su nas zadesile brojne prirodne nepogode, od zemljotresa 2010. godine, preko poplava 2014, 2016,2017, 2018 , 2020… Mi smo mnogo učinili na preventivi. U okviru Gradske uprave osnovano je posebno Odeljene za poslove civilne zaštite, a organizovane su i jedinice civilne zaštite opšte namene u svim mesnim zajednicama.

Grad Kraljevo prostire se na čak 1530 kvadratnih kilometara i predstavlja najraspostranjeniju jedinicu lokalne samouprave u Srbiji posle Beograda. Prečnik naše teritorije je oko 150 kilometara i postoji izuzetno veliki broj vodotokova  prvog, a posebno drugog reda tako da smo u nekoliko godina zajedno sa Republikom uložili značajna materijalna sredstva u izgradnju obaloutvrda i mostova, pre svega u Gledićkom kraju. Nadam se da će nas poplave zaobići, ali sigurno je da će Grad uz pomoć države neuporedivo spremnije dočekati svaki vid elemantarne nepogode nego u odnosu na period od deset i više godina.

Prvim letom na liniji Tivat – Kraljevo – Tivat zvanično je otvorena sezona letova ka novoj destinaciji
iz Kraljeva. Postoje li u planu neke nove linije?

Na aerodromu Morava u Lađevcima trenutno rade tri linije, i to za Istanbul, koja saobraća tokom čitave godine, i dve sezonske – za Solun i za Tivat. Veoma je značajno da naš aerodrom nastavi da se razvija. Cene letova iz Kraljeva nisu visoke. One jesu više nego prethodne godine zbog povećanja cene goriva, ali su niže nego na aerodromima u regionu. Mislim da će to doprineti popunjenosti letova. Da bismo, pored ova tri leta, uveli i nove linije, neophodna je izgradnja nove poletne staze koja će omogućiti i većim avionima da poleću sa našeg aerodroma.

Foto: Grad Kraljevo, Aerodrom Morava
Foto: Grad Kraljevo, Aerodrom Morava

Verujem da će, kada ovaj projekat države, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture bude završen, osim “ER Srbije”, odavde moći da lete niskobudžetne avio-kompanije. Od velikog je značaja da, osim Kraljevčana, sa Morave lete i drugi stanovnicii Raškog, kao i Moravičkog, Zlatiborskog i Šumadijskog okruga. Važno nam je da što veći broj turista dođe kod nas i poseti i Žiču i Studenicu i Maglič, da obiđu Goč, Vrnjačku Banju, Kopaonik i Zlatibor. Bitno je da fabrike u budućnosti sa teritorije Kraljeva i vazdušnim putem mogu da izvoze svoje proizvode, a da poljoprivrednici sa teriotorije Kraljeva mogu brzo da izvezu šljive i jabuke i kruške i sve ono što prozvode.

Najbolji đaci i studenti završetkom škole odlaze u veće gradove i retko se vraćaju. Ima li Kraljevo
strategiju za privlačenje kadrova nazad?

Foto Grad Kraljevo

Đaci i studenti se po zavretku školovanja sve više vraćaju u naš grad. Veliki broj studenata iz unutrašnjosti ostane u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili Kragujevcu. I to je problem svih gradova i opština u Srbiji koji nemaju univerzitete. Želimo da se studenti koji završe fakultet van Kraljeva vrate se u naš grad, ovde grade karijeru i zasnivaju porodice. Zbog toga svake godine izdvajamo finansijska sredstva za stipendiranje najboljih.

Svake godine finansiramo najuspešnijih 50 studenata i na godišnjem nivou od Grada dobijaju po 100.000 dinara. A u budžetu za narednu godinu odvojićemo sredstva kako bi najbolji studenti dobijali po 20.000 mesečno. To je već iznos koji omogućava studentima da pokriju najvažnije izdatke, za dom i ishranu. Osim toga, Grad će na narednoj sednici Skupštine grada, koja bi trebalo da se održi 8. jula, doneti odluku o osnivanju Vidovdanske nagrade, kojom bismo nagrađivali u finansijskom smislu najbolje đake koji osvajaju jedno od prva tri mesta na republičkim i gradskim takmičenjima ii ostvaruju značajne rezultate na sportskim takmičenjima. Time bismo omogućili omladini da ima više finansijskih sredstava da završi fakultete. Danas u grad koji ima gotovo sve uslove za dobar život mogu da se vrate i da žive.

Kraljevo ima dve ogromne fabrike, pozorište koje je jedno od najboljih u Srbiji .Kulturni život je razvijen, a pored toga imamo brojna sportska dešavanja koja se održavaju u Novoj hali sportova. Tu smo održali Ligu nacija u odbojci, Dejvis kup meč u muškom tenisu, Federation kup u ženskom tenisu..Rekonstruisan je Atletski stadion gde se održavaju različita takmičenja od nacionalnih do balkanskih. Imamo razvijen sport- Košarkaški klub Slogu -koji igra Aba 2 ligu, Odbojkaški klub Ribnicu koji je prethodne godine osvojio Kup Srbije, Ženski KK Kraljevo -koji je pre dve godinne takođe osvojio KUP. Imamo gotovo sve srednje škole, od gimnazije do poljoprivredne, saobraćajno tehničke, mašinske, šumarske škole, preko Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo do akreditovanog odeljenja Visoke ekonomske škole iz Leposavića.

Kraljevo je srednjoškolski centar. Postoji li ideja da postane i univerzitetski?


Pored svih škola koje sam pomenuo, neke od njih postoje samo u Kraljevu, prvenstveno mislim na šumarsku. Ovu školu pohađa veliki broj đaka sa teritorije čitave centralne i zapadne Srbije, ali i drugih delova naše zemlje. U kraljevačkoj Gimnaziji, pored matematičkog i društveno-jezičkog smera, postoji i smer opšte gimnazije, ali i smer informatike. Tu je i filološka gimnazija, a od ove godine i sportska.

 

Na Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo Univeziteta u Kragujevcu i u akreditovanom odeljenju Visoke ekonomske škole iz Leposavića studenti iz Kraljeva i drugih okolnih mesta mogu studirati o trošku budžeta Srbije. Naša ideja jeste da omogućimo da u Kraljevu postoji što je moguće veći broj visokoškolskih jedinica. Naravno, u budućnosti cilj je da formiramo akademski centar, jer bismo tako omogućili da veliki broj kraljevačke dece ostane ovde, ali da nam dolaze i deca iz drugih mesta. To što bi se mladi ljudi u Kraljevu školovali, mnogo bi značilo za naš budžet, naše trgovinske radnje, ugostiteljske objekte. Veći broj studenata znači veći broj potrošača.To bi značilo poboljšanje standarda života građana

Kraljevačko pozorište postiglo je nedavno istorijski uspeh i osvojilo čak osam nagrada na završnoj večeri 58. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ . Planirate li neki vid dodatne podrške ustanovama kulture?

Grad Kraljevo obezbeđuje oko šest procenata budžeta za kulturu, čime je sigurno jedna od lokalnih samouprava koja prednjači u podršci kulturi na teritoriji čitave Srbije. Uz vredan rad stručnih ljudi u ustanovama kulture i njihovo predano vođenje uspesi nisu mogli da izostanu. Pored finansijske podrške na adaptaciji prostora, neophodna je i podrška države kako bismo dobili saglasnost za zapošljavanje mladih glumaca. Oni već godinama zarađuju kroz razne oblike angažovanja, a koji ne podrazumevaju stalni radni odnos. Da bi mladi mogli da se nesmetano bave svojim poslom, da nižu uspehe i privređuju, neophodno je da imaju siguran izvor prihoda. Grad će im u tome pomoći.

Svake nedelje odvajate vreme za neposredni razgovor sa sugrađanima. Na šta se najčešće žale, a zbog čega vas najviše hvale?

 

Svakog četvrtka ili petka primam građane Kraljeva, sa kojima razgovaram o običnim životnim pitanjima. Reč je uglavnom o infrastrukturnim problemima, izgradnji kanalizacione mreže, ali i velikom broju pitanja iz oblasti socijalne zaštite, gde je neophodno obezbediti pomoć za određenu kategoriju građana. Veliki broj njih dolazi da pohvali rad samouprave, ali, naravno, ima i kritika.

Foto: Grad Kraljevo

Pohvale ne smeju da nas uljuljkaju kao što ni kritike ne treba da nas razočaraju. I u jednoj i u drugoj situaciji je neophodno da nastavimo da radimo, da se trudimo i da rešavamo probleme građana. To je jedini put da narod oseti da vlast nije odvojena od njega.

Mirodjija.rs/T.G.

Related articles

OPROŠTAJ OD OCA SUDOKUA: Kum popularne ukrštenice preminuo u 69. godini

Čovek poznat kao „kum“ ili „otac“ Sudokua zbog uloge u popularizaciji matematičke zagonetke i igre koju obožavaju miloni, preminuo je u 69. godini. Maki Kađi umro je u svom domu 10. avgusta od raka. Kađi bio je poznat kao kum Sudokua i voleli su ga ljubitelji zagonetki širom sveta, objavio je izdavač Nikoli. Vrstu matematičke […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.