Istraživanje Startap skener 2024, pokazalo je da domaći inovacioni ekosistem nastavlja impresivan rast, pokazujući vitalnost i otpornost, čak i u izazovnim globalnim uslovima i uprkos već poznatim lokalnim izazovima kao što su pristup finansiranju, prodaja i pridobijanje kupaca, te zapošljavanje kadra sa odgovarajućim veštinama.
Procenjuje se da je u 2023. godini ekosistem porastao za oko 150 novih startapa, kao i da je na nivou ekosistema zaposleno 1.350 novih članova timova.
Primećuje se da je to manje od planiranih 3.000 novih radnih mesta u 2023. i, što je još važnije, da je u 2023. godini na nivou startap ekosistema bilo manje zapošljavanja nego 2022. godine, kada je, prema našem prošlogodišnjem istraživanju, bilo 1.600 novozaposlenih. Iako su „godišnji planovi” vrlo često previše optimistični i prirodno je da rezultati budu nešto slabiji, činjenica da je ekosistem u 2023. godini nastavio da raste, a da je u tom periodu zaposleno manje ljudi nego u 2022. godini ukazuje na postojanje ozbiljnih izazova sa kojima se ekosistem u celini suočio prethodne godine.
Naš ekosistem prati globalne trendove i rastuće interesovanje za napredne tehnologije, što najbolje vidimo u porastu interesovanja za razvoj inovacija u obla- stima hrane, poljoprivrede, biotech-a i medicinskih tehnologija, kao i razvoja proizvoda u oblastima primene veštačke inteligencije, kao i obrade i analitike podataka. Istraživanje pokazuje i da 16,4 posto startapa među svojim zaposlenima imaju strance.
Direktor Inicijative „Digitalna Srbija” Nebojša Bjelotomić izjavio je da startap ekosistem nastavlja da raste i da je izveštaj koji je rađen uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) pokazao da se broj srpskih startap kompanija, kao i broj zaposlenih, duplirao za dve godine. On je rekao da je trenutni broj srpskih startap kompanija 750, a da je broj zaposlenih u srpskom startap sistemu prešao 6.000, što je, kako napominje, znatan rast u prethodne dve godine, jer je to povećanje od skoro 3.000 ljudi.
„S druge strane, broj kompanija koji raste i broj mladih ljudi koji se uključuje dovodi do toga da je možda naš ekosistem malo nezreliji nego pre godinu dana i tu nam je bitno da kompanije koje su iskusnije budu aktivnije, da se internacionalizuju više i da dolazi do značajnijih investicija kada je u pitanju finansijska podrška njihovom razvoju”, kaže Bjelotomić.
Govoreći o ključnim stvarima za dalji napredak srpskog startap sistema, Bjelotomić je rekao da su osnivači startapova uglavnom ljudi sa obrazovnom pozadinom koja je vezana za tehnologiju i napomenuo da je bitno da se što više ljudi koji se vezani za ekonomiju, biznis i menadžment uključe kako bi prodaja postala aktivnija i kako bi se kroz tu prodaju dobili što bolji korisnici u inostranstvu.
