Velike fabrike okreću se sopstvenoj proizvodnji energije
Srbija bi u narednim godinama mogla da dobije dva velika industrijska energetska projekta koja bi značajno promenila način na koji velike fabrike troše i proizvode električnu energiju. Kineske kompanije Linglong i HBIS Group Serbia Iron & Steel podnele su prve zahteve Elektromreži Srbije za priključenje solarnih elektrana na prenosni sistem u statusu aktivnog kupca. Reč je o modelu koji omogućava kompanijama da same proizvode, koriste, skladište ili prodaju električnu energiju dobijenu iz obnovljivih izvora.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada evropska i svetska industrija ubrzano pokušavaju da smanje troškove energije i zavisnost od tradicionalnih izvora proizvodnje struje. Energetska kriza poslednjih godina pokazala je koliko su fabrike osetljive na promene cena električne energije, zbog čega veliki industrijski sistemi sada ulažu milijarde evra u sopstvene kapacitete za proizvodnju energije iz sunca i vetra.
Prema objavljenim podacima, kompanija Linglong planira izgradnju solarne elektrane snage čak 39,9 megavata u Zrenjaninu. Planirano je da elektrana bude puštena u rad tokom 2027. godine, čime bi ova fabrika guma postala jedan od najvećih industrijskih proizvođača solarne energije u Srbiji. Projekat je deo šire strategije kompanije koja poslednjih godina intenzivno ulaže u energetsku efikasnost i smanjenje emisije ugljen-dioksida.
Istovremeno, kompanija HBIS Group Serbia Iron & Steel planira još ambiciozniji projekat u okviru železare u Smederevu. Prema dostavljenoj dokumentaciji, solarna elektrana snage 63 megavata trebalo bi da počne sa radom 2028. godine. Reč je o jednom od najvećih planiranih industrijskih solarnih postrojenja u regionu, koje bi moglo značajno da smanji energetsku potrošnju železare iz tradicionalnih izvora.
Status aktivnog kupca menja pravila tržišta
Model aktivnog kupca predstavlja relativno novi koncept na domaćem energetskom tržištu, ali se u Evropskoj uniji već smatra jednim od ključnih pravaca razvoja moderne energetike. Suština ovog sistema jeste da kompanije više nisu samo potrošači električne energije, već postaju i njeni proizvođači, čime dobijaju veću kontrolu nad troškovima i energetskom stabilnošću.
Takav pristup posebno je važan za industrijske gigante čija proizvodnja zavisi od ogromnih količina električne energije. Fabrike guma, čelika i teške industrije troše količine struje koje se mere desetinama ili stotinama megavata dnevno, pa čak i manji pad troškova energije može značiti milionske uštede na godišnjem nivou.
Stručnjaci iz oblasti energetike ocenjuju da bi ovakvi projekti mogli dodatno da ubrzaju razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji. Pored direktne proizvodnje električne energije, ovakve investicije često podrazumevaju razvoj novih trafostanica, unapređenje mreže i dodatna ulaganja u infrastrukturu, što dugoročno jača stabilnost celog energetskog sistema zemlje.
Posebnu pažnju privlači činjenica da se radi o projektima velikih industrijskih kompanija koje posluju u sektorima poznatim po visokoj emisiji ugljenika. Evropski i globalni regulatorni pritisci na industriju postaju sve stroži, a ulaganje u solarnu energiju sada se vidi ne samo kao ekološka odluka, već i kao važan poslovni potez koji kompanijama omogućava dugoročnu konkurentnost.
Zrenjanin i Smederevo u centru nove energetske mape Srbije
Planirani projekti mogli bi dodatno da pozicioniraju Zrenjanin i Smederevo kao važne industrijske i energetske centre Srbije. Posebno je zanimljivo što oba grada već imaju snažnu industrijsku infrastrukturu, zbog čega se očekuje da će razvoj solarnih elektrana imati širi efekat i na lokalnu privredu.
U Zrenjaninu se već duže vreme govori o transformaciji industrijske zone i modernizaciji proizvodnih kapaciteta. Dolazak velikih energetskih projekata mogao bi da otvori prostor i za nove investicije u oblasti skladištenja energije, pametnih mreža i dodatnih obnovljivih izvora. Lokalni privrednici veruju da bi takvi potezi mogli da povećaju interesovanje drugih stranih investitora za Banat.
Smederevska železara, sa druge strane, predstavlja jedan od najvažnijih industrijskih sistema u zemlji. Svaka promena u njenom energetskom modelu ima direktan uticaj na domaću ekonomiju, izvoz i zaposlenost. Ulaganje u solarne kapacitete zato se posmatra kao deo šire modernizacije proizvodnje čelika, koja je poslednjih godina pod sve većim pritiskom međunarodnih ekoloških standarda.
Iako je reč o dugoročnim projektima koji zahtevaju složene procedure i značajna ulaganja, činjenica da su zahtevi već podneti Elektromreži Srbije pokazuje da kompanije ozbiljno računaju na razvoj sopstvenih energetskih kapaciteta. Ukoliko planovi budu realizovani prema predviđenim rokovima, Srbija bi već za nekoliko godina mogla da dobije neke od najvećih industrijskih solarnih sistema u ovom delu Evrope.
