Deficitarni zanati u Srbiji
U Srbiji već duži niz godina postoji ozbiljan nedostatak kvalifikovanih zavarivača. Ovaj problem nije samo lokalni, već se reflektuje na celu industriju, pa se zanimanje zavarivača sve češće nalazi na spiskovima deficitarnih profesija. Na primer, na konkursima za upis učenika u srednje škole, ovaj zanat je među najtraženijima.
Razlog za ovu potražnju leži u činjenici da je manjak stručne radne snage doveo do sve većeg broja obuka koje omogućavaju polaznicima da steknu potrebne sertifikate. Ove obuke su prilika za relativno brz put do zaposlenja u ovoj perspektivnoj profesiji.
Plate zavarivača sve atraktivnije
Zbog manjka radne snage, zavarivači su u mogućnosti da zarađuju vrlo solidno. Prema podacima Infostuda, tokom poslednje godine, na njihovom sajtu objavljeno je čak 143 oglasa za ovu poziciju, dok je prosečan broj prijava po oglasu iznosio svega 13. U oglasima koji su naveli zarade, prosečna plata bila je oko 93.000 dinara.
Štaviše, poslodavci su spremni da plate iskusnim zavarivačima i do 2.000 evra mesečno. Kako objašnjava Miloš Turinski, PR kompanije Infostud, zavarivači moraju imati odgovarajući atest kako bi obavljali ovaj posao, a njihova zarada zavisi od iskustva i kvalifikacija.
Obuke traju dva meseca, ali nisu jeftine
Jedan od glavnih izazova za one koji žele da postanu zavarivači su visoki troškovi obuke. Naime, kurs za argonsko zavarivanje može koštati između 2.500 i 3.000 evra, ali često se organizuju besplatne obuke, poput onih koje sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ). Tako je i Tanja Dimitrijević, zavarivačica sa više od četiri godine iskustva, započela svoju karijeru.
Tanja objašnjava da su ključne veštine za uspeh u ovom poslu preciznost, koncentracija i “mirna ruka”. Iako je posao izazovan i zahteva visoku koncentraciju, on nudi odlične mogućnosti za razvoj i stabilnu zaradu.
Prvi posao
Tanja se prisetila svog prvog angažmana u Hrvatskoj, gde je radila na visokim konstrukcijama i stekla prvo iskustvo. Kako kaže, radila je na visini od 40 do 50 metara, što je jedan od najzahtevnijih delova ovog posla. Takođe, ističe da radnici moraju biti izuzetno zdravi i proći lekarske preglede pre nego što počnu da se bave zavarivanjem.
“Posao zavarivača nije lak,” kaže ona. “Zahteva preciznost i strpljenje, a najlakše je kada se materijal vari na stolu. Ali, kada radite na visini, to je sasvim druga priča.”
Sigurnost i zaštitna oprema
Kao što se može očekivati, zavarivači su izloženi raznim opasnostima, od UV zračenja do udisanja štetnih gasova. Korišćenje odgovarajuće zaštitne opreme, poput maski, rukavica i specijalnih naočara, je neophodno kako bi se smanjili rizici.
Tanja, kao i mnogi drugi zavarivači, nada se da će njihov zanat jednog dana biti prepoznat kao posao sa beneficiranim radnim stažom, zbog fizičke zahtevnosti i potencijalnih zdravstvenih rizika.
Mali broj žena u ovoj profesiji
Iako se zavarivački posao tradicionalno vezuje za muškarce, Tanja je jedna od retkih žena koje se bave ovim zanatom. “Na Balkanu je i dalje prisutna podela na muške i ženske poslove, ali ja bih poručila svim damama da se ne boje i da se oprobaju,” kaže ona, ističući da poznaje svega nekoliko žena u ovoj profesiji.
Posao zavarivača je izazovan, ali odlično plaćen, a oni koji steknu iskustvo mogu da računaju na visoku zaradu i stabilno zaposlenje. Bez obzira na fizičku zahtevnost i rizike, zavarivači su uvek na ceni, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.
