Opasna zamka za ptice u selidbenom koridoru
U ataru sela Potočac, nedaleko od Paraćina, već godinama se ponavlja ista tragična scena. Na desetine belih roda, ali i drugih ptica, svake godine strada od strujnih udara na dalekovodima. Ornitolozi i ekološki aktivisti na terenu pronalaze njihova tela, dok se kritična mesta pažljivo beleže. Ipak, uprkos upozorenjima, do sada nijedna mera zaštite nije sprovedena.
Na samo stotinak metara zemljišta ispod jedne linije dalekovoda, ekološki aktivista Vladan Vugdelija pronašao je čak sedam uginulih roda. Njihove spržene noge i perje jasno govore da su strujni udari bili fatalni. Ova lokacija posebno je opasna jer ptice koriste Veliku Moravu kao prirodni koridor za selidbu, a u blizini se nalazi i deponija koja im služi kao izvor hrane. Stubovi dalekovoda, postavljeni između, postaju pogubno mesto za njihov predah.
Više od 200 dokumentovanih stradanja
„Na ovom dalekovodu je od 2019. godine do danas dokumentovano stradanje više od 200 ptica, od čega čak oko 110 belih roda. Govorimo samo o zabeleženim slučajevima, dok je stvarni broj sigurno mnogo veći“, izjavio je Vugdelija.
On naglašava da i sama Elektrodistribucija Srbije zna za problem, jer dalekovod neretko ispada iz mreže upravo zbog udara koje izazivaju ptice.
Kako dodaje, još prošle godine opština Paraćin uputila je dopis elektrodistribuciji sa zahtevom da se reši problem. Odgovor, međutim, nije ohrabrujući: rečeno je da „ne postoje tehničke mogućnosti“ da se situacija reši. Ovakav stav dodatno zabrinjava stručnjake i javnost, jer dok institucije ćute, gubici u ptičjem svetu rastu iz godine u godinu.
Postoje rešenja, ali izostaje volja
Stručnjaci iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ističu da je problem odavno poznat i da su rešenja jednostavna i primenjena širom sveta.
„Mogu se instalirati diverteri koji sprečavaju ptice da slete na stubove, ili se stubovi mogu izolovati kako bi se izbeglo zatvaranje strujnog kola prilikom sletanja“, objašnjava ornitolog Slobodan Marković.
U mnogim evropskim zemljama takve mere standard su već decenijama i značajno su smanjile smrtnost ptica. Kod nas su prva istraživanja sprovedena u Banatu, ali se rezultati sporo primenjuju u praksi. „Nije stvar u nedostatku znanja, već u nedostatku spremnosti da se uloži u rešenje“, upozoravaju stručnjaci.
Tragične posledice po ekosistem
Rode, koje su u srpskoj tradiciji simbol sreće i plodnosti, danas su suočene sa ozbiljnom pretnjom. One koje nekim čudom prežive strujni udar retko se uspešno oporave, jer su povrede obično teške i dugoročne. Njihov nestanak sa ovih prostora bio bi udarac za ceo ekosistem, jer ove ptice imaju važnu ulogu u održavanju prirodne ravnoteže.
Ekolozi upozoravaju da problem nije samo lokalnog karaktera. On ukazuje na širu sliku odnosa društva prema prirodi, gde često izostaje spremnost da se uloži u dugoročna rešenja. „Svaka uginula ptica znak je našeg nemara. Ako ih izgubimo, gubimo deo nas samih“, poručuju aktivisti.
