U OBILASKU VOJVOĐANSKIH DVORACA BURNE ISTORIJE I NEIZVESNE BUDUĆNOSTI „Fantast” potpuno napušten ČEKA SREĆNIJA VREMENA

Sigurno najpoznatiji od svih je dvorac „Fantast“ kod Bečeja koji je podigla čuvena porodica Dunđerski, koji je jeste pod zaštitom Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, ali koji delom zbog imovinsko-pravnog spora a delom zbog izgubljene rentabilnosti, nije u funkciji već tri godine. Nekada izbor broj jedan za vikend izletnike iz cele Vojvodine, kompleks dvorca „Fantast“ danas je potpuno napušten.

Kao i većina novinara „Dnevnika“ i sam sam posećivao „Fantast“ mnogo puta za poslednjih dvadeset godina. Još od prve privatizacije PIK Bečeja 2007. godine u čijem sklopu se nalazio i „Fantast“, preko stečaja i vraćanja u državno vlasništvo 2010. godine pa nove privatizacije 2015…

Kao mesto koje je proslavljeno devedesetih godina čuvenim dečjim serijalom „Fazone i fore“, dvorac „Fantast“ su novinari „Dnevnika“ obilazili i zbog raznih seminara, promocija i izložbi koje su tu održavane, ali je ova poslednja poseta po martovskom sunčanom danu bila potpuno drugačija od svih. Prvi put je ekipa „Dnevnika“ doživela da u čitavom kompleksu nema nijedne jedine osobe.

Međutim, uprkos svim neprijatnim iznenađenjima ovo mesto i dalje opravdava svoje ime. Beli dvorac sa tornjem i kulama koji izranja iz šumarka usred vojvođanske ravnice

Ime dobio po konju

Dvorac je građen u fiše faza, a smatra se da je konačno završen 1925. godine. Poznato je da je Bogdan Dunđerski bio veliki ljubitelj konja i da je imao sopstvenu ergelu koja brojala i do hiljadu grla. Njegov omiljeni konj bio je Fantast koji je 1932. godine pobedio u tri trke na beogradskom hipodromu. Kada je konj uginuo, Dunđerski ga je sahranio na imanju, a lobanja i butna kost ovog šampionskog grla se čuva i danas u jednoj od vitrina u dvorcu koji od tada nosi njegovo ime.

Restoran i hotel su zatvoreni, životinje (nojevi, poni konji, alpske koze) su nadamo se nekako zbrinuti, svi pomoćni objekti su prazni, ugašena je i ergela konja, dvorište je prilično zaraslo, a može se videti i dosta smeća od znatiželjnika koji još uvek ponekad svrate.

Sam dvorac spolja deluje da je u prilično dobrom stanju izuzev par napuklina na zidovima, a isto se može reći i za sve ostale objekte kompleksa. Crkvica koja se nalazi odmah iza dvorca, nedavno je detaljno renovirana kao i jedan od velelepnih ulaza u dvorište, ali je veliko nezadovoljstvo izazvala seča starih stabala koji su okruživali kapelu. Nekoliko decenija stari četinari su posečeni pre par godina kada je kompleksom raspolagao kontroverzni biznismen iz okoline koji je naredio da se stabla poseku. Protiv njega je podneta prijava, ali obzirom da je u međuvremenu preminuo, na tome je i ostalo, a posečeni balvani i dalje stoje na gomili stotinak metara od kapele… Nekadašnji ribnjak na obodu imanja je presušio i zarastao u trsku a nekoliko stabala oko Fantasta je izvalio vetar.

Međutim, uprkos svim neprijatnim iznenađenjima ovo mesto i dalje opravdava svoje ime. Beli dvorac sa tornjem i kulama koji izranja iz šumarka usred vojvođanske ravnice.

---

Brojni tragovi prošlosti

Par stotina metara od Fantasta, nalaze se ostaci još jednog objekta koji se vezuje za kompleks dvorca. Naime od nekadašnjeg izdvojenog letnjikovca koji je u jednom periodu bio pretvoren i u školu, sačuvan je samo ulaz sa prilaznim stepeništem, stubovima, nadstrešnicom i kupolom na vrhu.

Njegove kapije, zidine, stari bazen i dalje su u dobrom stanju, a svi objekti koji se nalaze oko njega od štala ergele, nekadašnje upravne zgrade pa i bioskopa „Bratstvo jedinstvo“ se takođe dobro drže i upotpunjuju ovaj čuveni kompleks koji već tri godine samuje u bečejskom ataru. Iako možda nema tu romantičnu notu poput dvorca porodice Dunđerski u Kulpinu gde je Lenka upoznala Lazu Kostića što je kasnije dovelo do stvaranja naše najveće ljubavne legende, Fantast takođe nosi u sebi ogromno nasleđe ne samo nekada najbogatije porodice u Vojvodini, već i mnogih kasnijih generacija koje su tu dolazile zbog čega svakako zaslužuje da mu se posveti pažnja i da ga za 20-30 godina neki mladi novinari „Dnevnika“ ne bi posećivali kao još jedan davno napušteni i propali dvorac.