Da li ljudska duša živi i posle smrti? Šta se dešava sa našim duhom nakon što naše fizičko telo umre? Ovo je najstarije pitanje čovečanstva, koje proganja ljudsku vrstu otkad postojimo. Pitanje na koje su mnogi pokušali da odgovore od najranijih vremena.
Filozofija, nauka i religija
Filozofija, nauka i religija su se na različite načine trudile da daju pravi odgovor, ali nikada nisu došle do apsolutne istine. Ova tema ostaje otvorena za mnoga tumačenja, u zavisnosti od nečijih uverenja.
Reč „duša” potiče od latinskog „anima”, što je povezano sa grčkim „anemos”, što znači „dah“ ili „vetar“. U mnogim duhovnim i religijskim tradicijama, duša je „suština”, „srž bića” ili „ja” ličnosti.
Savremeni pristupi
U novije vreme, međutim, duša se shvata kao deo misleće sopstvenosti, poput uma ili svesti, što je jedna od najvećih misterija kojom se bave različite grane nauke. Pre nekoliko godina, veliki fizičari našeg vremena razvili su novu teoriju koja bi mogla rasvetliti ovu temu.
Nobelovac i teorija o duši
Teorija za istraživanje svesti, a time i duše, naziva se „Orch-OR” (ORCHestrated Objective Reduction), odnosno „orkestrirana objektivna redukcija”, i razvili su je 1990-ih fizičari Rodžer Penrouz i Stjuart Hamerof. Ova teorija sugeriše da svest nastaje unutar neurona, a ne kroz interakcije između njih.
Ser Rodžer Penrouz, istaknuti britanski matematičar, fizičar i kosmolog, dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 2020. godine za svoj rad na crnim rupama. Penrouz je dugo radio sa Stivenom Hokingom na razvoju teorija o crnim rupama i gravitacionoj singularnosti.
Drugi autor teorije, Stjuart Hamerof, anesteziolog i predavač na Univerzitetu Arizona u SAD, takođe je doprineo ovoj teoriji.
Mozak i kvantna mehanika
U ovom trenutku „Orch-OR” je još uvek samo teorija, ali su u toku projekti za njeno testiranje i validaciju. Prema ovoj teoriji, svest je talas koji vibrira u univerzumu subatomskih čestica, a mikrotubule u mozgu deluju kao pravi kvantni kompjuteri – pretvarajući ove vibracije u upotrebljive informacije.
Kvantni računar obrađuje informacije u obliku bitova, nula ili jedan, dok kvantni računar obrađuje kbitove, koji mogu biti nula i jedan u isto vreme, stvarajući kvantnu superpoziciju, što je paradoks koji naši klasični mehanički umovi teško mogu da razumeju.
Suprotstavljene teorije
Prema zagovornicima tumačenja teorije Hjua Evereta iz 20. veka, postoji mnogo drugih svetova, ali slučajno samo jedan ima svest – svet u kome smo mi svesni. Everet je 1957. godine predložio teorijsku interpretaciju kvantne mehanike koja sugeriše da sve moguće alternativne istorije i budućnosti postoje u paralelnim svetovima.
Everetova teorija dugo je bila zanemarena, ali je kasnije postala jedna od glavnih interpretacija kvantne mehanike.
S druge strane, prema Penrouzu i Hamerofu, mi smo jedina realnost, pošto se alternativne realnosti urušavaju jer su „nestabilne”. Ovo kvantno razmišljanje se zatim prenosi u mozak, gde se svest ranije smatrala nizom veza između neurona koji funkcionišu kao normalan računar.
Svest i kvantna fizika
Prema Hamerofu, „uvreda je za sam neuron kada je posmatran samo kao prekidač koji se isključuje ili uključuje”. Naučnici sada istražuju kako duša, odnosno svest, može da bude besmrtna u ovom kontekstu. Prema teoriji „Orch-OR”, svest je talas koji vibrira u univerzumu subatomskih čestica.
Mada nauka to još nije dokazala, prema ovoj teoriji, u stanju pre smrti, mikrotubule u mozgu gube svoje kvantno stanje, ali zadržavaju informacije koje sadrže. Prema dr Hamerofu, „srce prestaje da kuca, krv prestaje da teče, a mikrotubule gube svoje kvantno stanje. Kvantne informacije u mikrotubulama, međutim, nisu uništene, ne mogu da se unište, samo se raspršuju i rastvaraju u univerzumu”.
