Nekadašnji industrijski simbol Kikinde, kompanija „Toza Marković”, nalazi se pred novim početkom nakon jednog od najvećih remonata u svojoj novijoj istoriji. Posle višemesečnih radova i ulaganja vrednih oko 100 miliona dinara, proizvodni pogoni uskoro će ponovo biti pokrenuti, čime će više od 350 zaposlenih dobiti modernije uslove rada i stabilnije proizvodne kapacitete. Vest o obnovi fabrike odjeknula je širom severnog Banata, posebno među generacijama radnika čije su porodice decenijama bile vezane za ovu industriju.
Kompanija, osnovana još sredinom 19. veka, dugo je važila za jedno od najprepoznatljivijih imena domaće građevinske industrije. Tokom različitih ekonomskih ciklusa prolazila je kroz uspone i padove, ali je uprkos krizama uspela da sačuva proizvodnju i izvoz. Upravo zato se najnovija rekonstrukcija u Kikindi doživljava kao mnogo više od običnog tehničkog zahvata. Za mnoge zaposlene, ona predstavlja pokušaj da se vrati poverenje u domaću industriju i očuva proizvodnja koja je oblikovala identitet čitavog grada.
Radovi na remontu trajali su oko tri meseca, a obuhvatili su praktično kompletan proizvodni sistem. Od glinokopa, preko sušara i peći, pa do transportnih i pratećih mehanizama, modernizovani su ključni segmenti koji direktno utiču na kvalitet i brzinu proizvodnje crepa. Posebno je značajno što je deo opreme obnovljen u internim radionicama fabrike, čime su smanjeni troškovi i ubrzani radovi.
U fabrici veruju da će nova faza rada omogućiti povećanje efikasnosti i bolju konkurentnost na stranom tržištu. Zaposleni ističu da ovako obiman remont nije sproveden gotovo dve decenije, zbog čega se među radnicima oseća optimizam kakav dugo nije viđen u pogonima kikindskog proizvođača građevinskog materijala.
Modernizovane mašine donose veću proizvodnju i manje zastoja
Jedan od najvažnijih segmenata obnove odnosio se na unapređenje proizvodnih linija koje su godinama radile pod velikim opterećenjem. Tehnički timovi fabrike rekonstruisali su peći, vagone i sisteme za sušenje, koji predstavljaju srce čitavog procesa proizvodnje crepa. Prema procenama rukovodstva, pojedini planovi tokom remonta čak su i premašeni, posebno kada je reč o obnovi najkritičnijih delova opreme.
Posebnu pažnju izazvalo je unapređenje presa koje sada imaju oko 25 odsto veći kapacitet proizvodnje. U praksi to znači bržu obradu sirovina, veću količinu gotovih proizvoda i smanjenje gubitaka tokom procesa rada. U kompaniji procenjuju da bi samo jedna modernizovana presa mogla da doprinese rastu profita za približno osam miliona dinara mesečno, što pokazuje koliki ekonomski značaj ima obnova zastarele infrastrukture.
Radnici navode da će novi sistemi omogućiti sigurniji i manje fizički zahtevan rad. Mnogi zaposleni godinama su radili u uslovima gde su česti kvarovi i zastoji bili gotovo svakodnevica. Sada očekuju stabilniji ritam proizvodnje, manje improvizacija na terenu i efikasnije planiranje smena, što bi moglo značajno da utiče na ukupnu organizaciju rada u fabrici.
Industrijski analitičari ocenjuju da je modernizacija ovakvih pogona ključna za opstanak domaće proizvodnje u vremenu kada tržište građevinskog materijala postaje sve konkurentnije. Potražnja za kvalitetnim crepom i dalje postoji, posebno u zemljama regiona i centralne Evrope, ali proizvođači mogu opstati samo uz kontinuirana ulaganja u tehnologiju i energetsku efikasnost.
Izvoz u 17 zemalja pokazuje da tržište za crep i dalje postoji
I dok su trajali remont i rekonstrukcija pogona, fabrika nije potpuno izgubila kontakt sa tržištem. Na lagerima je, prema podacima kompanije, ostalo oko osam i po miliona komada crepa, spremnih za isporuku kupcima širom sveta. Time je omogućeno da se održi kontinuitet poslovanja i izbegnu ozbiljniji poremećaji u izvozu.
Proizvodi „Toze Marković” danas se plasiraju u čak 17 država, što potvrđuje da brend iz Kikinde i dalje ima prepoznatljivo mesto na međunarodnom tržištu građevinskog materijala. Najveća potražnja tradicionalno dolazi iz regiona Balkana, ali i iz pojedinih evropskih zemalja gde se traže proizvodi sa dugim vekom trajanja i karakterističnim izgledom.
Stručnjaci iz oblasti građevinske industrije smatraju da bi obnovljeni proizvodni kapaciteti mogli dodatno da ojačaju poziciju fabrike u narednim godinama. Globalno tržište trenutno prolazi kroz promene izazvane rastom cena energije, sirovina i transporta, zbog čega kupci sve češće traže stabilne proizvođače sa pouzdanom isporukom. Upravo tu domaći proizvođači vide svoju šansu za širenje poslovanja.
Za Kikindu, međutim, značaj fabrike prevazilazi ekonomsku računicu. Tokom decenija, „Toza Marković” bila je mnogo više od proizvodnog pogona — predstavljala je simbol grada, mesto gde su radile čitave porodice i važan oslonac lokalne privrede. Zbog toga se ponovno pokretanje proizvodnje posmatra i kao važan psihološki signal da industrijska tradicija ovog dela Srbije još nije izgubljena.
Pokretanje proizvodnje očekuje se do kraja meseca
Prema najavama rukovodstva, proizvodne linije trebalo bi da budu ponovo aktivirane do kraja meseca, nakon završnih tehničkih provera i pripreme pogona za puni rad. U fabrici tvrde da je tokom remonta realizovano između osam i deset hiljada različitih zahvata, uključujući nabavku rezervnih delova, rekonstrukciju mašina i popravke unutar fabričkih radionica.
Posebno se ističe doprinos zaposlenih koji su učestvovali u obnovi sistema i izradi pojedinih komponenti. Time su, kako navode u kompaniji, značajno smanjeni troškovi i ubrzan ceo proces modernizacije. U vremenu kada mnoge industrije imaju problem sa nedostatkom stručnog kadra, iskustvo radnika iz Kikinde pokazalo se kao jedan od ključnih resursa fabrike.
Ekonomisti upozoravaju da će naredni meseci biti presudni za procenu stvarnih efekata investicije. Ako povećani kapaciteti budu praćeni stabilnom tražnjom na tržištu, fabrika bi mogla da uđe u period finansijske konsolidacije i dugoročnijeg razvoja. To bi otvorilo prostor i za nova ulaganja, dodatnu automatizaciju i eventualno proširenje izvoza.
Za grad koji je decenijama bio sinonim za industrijsku proizvodnju, ponovno pokretanje „Toze Marković” nosi snažnu simboliku. Posle godina neizvesnosti, hale u Kikindi ponovo se pripremaju za rad punim kapacitetom, dok se među zaposlenima i lokalnim stanovništvom vraća nada da bi jedan od najpoznatijih industrijskih brendova Srbije mogao da dobije novu šansu.
