Sledeća generacija mobilnih mreža mogla bi da promeni način na koji tehnologija registruje ljude u njihovom okruženju. Za razliku od današnjih sistema koji prvenstveno prenose podatke, 6G bi mogao da koristi radio-signale i za prepoznavanje pokreta, merenje disanja i procenu otkucaja srca, čak i kada se osoba nalazi iza zida. Takve mogućnosti još zavise od razvoja i testiranja konkretnih sistema, ali već otvaraju pitanja o granicama između tehnološkog napretka i privatnosti.
Ključnu ulogu u ovom razvoju ima tehnologija ISAC, odnosno integrisano očitavanje i komunikacija (Integrated Sensing and Communication). Ona objedinjuje prenos podataka i analizu načina na koji se radio-talasi odbijaju od objekata u prostoru. Na taj način mrežna infrastruktura mogla bi da dobije funkcije slične radarskim, bez potrebe za klasičnom kamerom ili uređajem koji osoba nosi sa sobom. Prednosti za zdravstvo i bezbednost mogle bi biti značajne, ali ista sposobnost otvara i mogućnost nadzora bez neposrednog znanja osobe koja se prati.
Kako radio-signali mogu da registruju ljude iza prepreka
ISAC koristi promene u radio-signalima kako bi prikupio informacije o objektima i kretanju u okolini. Kada talasi naiđu na osobu, deo energije se odbija, a karakteristike vraćenog signala mogu da ukažu na položaj ili pokret. Napredni algoritmi zatim obrađuju te podatke i pokušavaju da izdvoje obrasce koji odgovaraju određenim aktivnostima. U zavisnosti od opreme, uslova u prostoru i preciznosti sistema, takva analiza mogla bi da registruje i veoma sitne pokrete tela.
Istraživači razmatraju mogućnost da se na osnovu tih signala procenjuju disanje i otkucaji srca. To ne znači da svaka 6G bazna stanica automatski može da obavlja medicinska merenja ili pouzdano prepoznaje sve osobe iza zida. Rezultati zavise od frekvencija, rasporeda antena, prepreka i načina obrade signala. Ipak, razvoj ove tehnologije pokazuje da bi radio-mreže u budućnosti mogle da prikupljaju informacije koje su dosad uglavnom zahtevale posebne senzore.
Mašinsko učenje moglo bi dodatno da proširi mogućnosti sistema, na primer analizom obrazaca hoda ili načina kretanja. Takvi obrasci potencijalno mogu da pomognu u razlikovanju aktivnosti, ali njihovo korišćenje za identifikaciju pojedinaca zahteva posebnu proveru pouzdanosti. Promena obuće, povreda, brzina hodanja i uslovi u prostoru mogu da utiču na rezultat. Zato mogućnost prepoznavanja ne treba poistovećivati sa univerzalnom i nepogrešivom identifikacijom.
Zdravstvene koristi i rizici nadzora
Jedna od najperspektivnijih primena ISAC tehnologije odnosi se na praćenje zdravstvenog stanja bez stalnog nošenja senzora. Sistem bi, na primer, mogao da pomogne u otkrivanju promena u disanju ili da registruje neuobičajeno dugo odsustvo kretanja kod starijih osoba. U bolnicama bi takav pristup potencijalno mogao da dopuni postojeće metode praćenja pacijenata, dok bi u vanrednim situacijama mogao da pomogne u pronalaženju ljudi zarobljenih ispod ruševina. Međutim, ove primene zahtevaju pouzdanu opremu, kontrolisane uslove i jasne procedure za reagovanje na dobijene podatke.
Ista tehnologija može da postane problematična kada se koristi za praćenje ljudi bez njihovog znanja. Za razliku od kamere, sistem zasnovan na radio-signalima ne mora da stvara prepoznatljivu sliku, pa njegovo prisustvo može biti teško uočljivo. Ako se podaci prikupljaju i povezuju sa drugim informacijama, mogli bi da otkriju obrasce kretanja ili aktivnosti pojedinaca. Zbog toga se u raspravama o ISAC-u naglašava potreba za jasnim pravilima o tome ko sme da prikuplja podatke, u koju svrhu i koliko dugo može da ih čuva.
Posebnu pažnju izaziva činjenica da osoba ne bi nužno morala da poseduje telefon ili drugi povezani uređaj da bi se našla u dometu senzorskog sistema. Ipak, to ne znači da će svaka mreža automatski nadzirati sve ljude u okolini niti da je takvo praćenje već široko dostupno. Mogućnosti zavise od konkretne primene, tehničke infrastrukture i načina na koji se sistem koristi. Ključno pitanje zato nije samo šta tehnologija može da uradi, već i ko određuje granice njene upotrebe i kako se štite ljudi koji nisu pristali na nadzor.
Pravila privatnosti moraće da prate razvoj 6G mreže
Upozorenja evropskih tela za zaštitu podataka ukazuju na to da integrisano očitavanje može da stvori izazove koji prevazilaze klasičan video-nadzor. Radio-senzori mogli bi da registruju određene aktivnosti i onda kada nema vidljive kamere, što otežava prepoznavanje situacija u kojima se podaci prikupljaju. Zbog toga će biti važno precizno odrediti kada je takva obrada opravdana, kako se obezbeđuje transparentnost i pod kojim uslovima je neophodna saglasnost. Tehnička mogućnost prikupljanja podataka sama po sebi ne predstavlja dozvolu za njihovu neograničenu upotrebu.
Za zemlje poput Srbije, gde se razvoj telekomunikacione infrastrukture odvija uporedo sa digitalizacijom javnih usluga i privrede, ova pitanja biće važna pre nego što slični sistemi postanu deo svakodnevnog života. Primena u zdravstvu, saobraćaju ili zaštiti ljudi u vanrednim situacijama mogla bi da donese praktične koristi, ali samo uz odgovarajuće bezbednosne standarde. Potrebno je razmotriti i zaštitu podataka, ograničenja pristupa i odgovornost za zloupotrebe. Bez takvih pravila, inovacija bi mogla da oslabi poverenje javnosti u infrastrukturu koja bi trebalo da služi svima.
Dok je 5G uglavnom poznat po većim brzinama i povezivanju sve većeg broja uređaja, 6G se razvija sa ambicijom da mreža istovremeno razume više informacija o fizičkom okruženju. To bi moglo da omogući nove usluge, od preciznijeg upravljanja saobraćajem do naprednog praćenja zdravstvenih pokazatelja. Ali što mreža više može da sazna o ljudima, to je važnije da se unapred odrede granice njenog delovanja. Pravi test 6G tehnologije neće biti samo njena sposobnost da „vidi” kroz zidove, već i način na koji će društvo sprečiti da ta mogućnost preraste u nevidljivi nadzor.
