Maligne bolesti predstavljaju jedan od najvećih izazova za zdravstveni sistem Srbije, a sve veći broj obolelih dodatno naglašava značaj prevencije i ranog otkrivanja. Pomoćnik ministra zdravlja za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu Nebojša Tasić izjavio je na konferenciji „Generacija prevencije“, posvećenoj očuvanju zdravlja žena, da su maligna oboljenja drugi vodeći uzrok obolevanja i smrtnosti u zemlji. Prema njegovim rečima, broj pacijenata sa ovim dijagnozama porastao je za 27,6 odsto između 2014. i 2023. godine.
Na skupu, tokom panela o prevenciji onkoloških bolesti i nacionalnom planu za borbu protiv raka, posebno je istaknuta potreba da se bolest otkrije pre nego što uznapreduje. Rana dijagnostika može da proširi mogućnosti lečenja i poboljša izglede za oporavak, dok organizovani skrining omogućava da se promene prepoznaju i kod osoba koje još nemaju simptome. Zbog toga zdravstvene institucije nastoje da povećaju odziv građana na preventivne preglede i unaprede dostupnost savremenih terapija.
Rak dojke i pluća među vodećim uzrocima smrtnosti
Tasić je naveo da se kod muškaraca među najčešćim uzrocima smrti od malignih bolesti izdvajaju karcinomi pluća i bronhija, debelog creva i rektuma, kao i prostate. Kod žena je, prema njegovim rečima, rak dojke na prvom mestu, a među najčešćim su i karcinomi pluća i debelog creva. Posebno je upozorio na značaj raka grlića materice i vagine, ističući da posledice ovih bolesti i dalje odnose živote žena u Srbiji. Ovakva slika pokazuje koliko je važno da preventivni pregledi budu dostupni i da se na pozive zdravstvenih ustanova odgovara na vreme.
Među ključnim merama koje se sprovode nalazi se organizovani skrining za rak dojke. Tasić je naveo da se tokom poslednje dve godine ženama aktivno upućuju pozivi za mamografiju, sa ciljem da se poveća broj pregleda i omogući otkrivanje promena u ranijoj fazi. Mamografija je važna jer se tumor može otkriti i pre pojave simptoma, kada su mogućnosti lečenja često povoljnije. Ipak, redovni pregledi i dalje su važni i za žene koje se osećaju dobro, jer odsustvo tegoba ne isključuje postojanje bolesti.
Značajno mesto u prevenciji ima i rak grlića materice, protiv kojeg se deluje kombinacijom HPV imunizacije i skrininga. Humani papiloma virus, odnosno HPV, povezan je sa nastankom većine slučajeva ove vrste karcinoma, pa vakcinacija može značajno da smanji rizik od obolevanja. Skrining omogućava da se promene na grliću materice otkriju pre nego što prerastu u malignu bolest. Prema Tasićevim rečima, Ministarstvo zdravlja formiralo je koordinacionu radnu grupu čiji je cilj da poveća obuhvat HPV imunizacijom u Srbiji.
Skrining i savremene terapije kao deo nacionalnog plana
Prevencija hroničnih nezaraznih bolesti i rano otkrivanje malignih tumora među prioritetima su javnog zdravlja. Tasić je naveo da Srbija sprovodi organizovani skrining za rak pluća, prvenstveno namenjen pušačima starijim od 50 godina. Kod osoba sa povećanim rizikom, pravovremeno otkrivanje može da omogući početak lečenja pre nego što bolest uznapreduje. Zbog toga je važno da se programi sprovode planski i da građani kojima je pregled namenjen dobiju jasne informacije o tome gde i kada mogu da ga obave.
U lečenju malignih bolesti sve veću ulogu imaju savremene terapije, uključujući kombinovanje hirurških zahvata, radioterapije, hemoterapije i imunoterapije, u zavisnosti od vrste i stadijuma bolesti. Tasić je istakao da su u Srbiji dostupne inovativne terapije za pojedine oblike raka, uključujući karcinom dojke i jajnika, dok se očekuje uvođenje dodatnih savremenih mogućnosti lečenja. Izbor terapije zavisi od karakteristika tumora i zdravstvenog stanja pacijenta, pa je precizna dijagnostika važan deo odluke o daljem lečenju. Napredak medicine zato mora da prati i pravovremeno upućivanje pacijenata na odgovarajuće preglede.
Plan za period od 2026. do 2028. godine obuhvata mere za prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti i unapređenje sistema zdravstvene zaštite u borbi protiv malignih tumora. Cilj je da lečenje i dijagnostika budu povezani u funkcionalan sistem, uz bolju dostupnost pregleda i terapija. Takav pristup podrazumeva koordinaciju zdravstvenih ustanova, organizovanje preventivnih programa i informisanje stanovništva o faktorima rizika. Smanjenje smrtnosti od raka ne zavisi samo od novih lekova, već i od toga koliko ljudi uspe da dođe do dijagnoze i lečenja na vreme.
Upravo zato prevencija ostaje jedan od najvažnijih zadataka zdravstvenog sistema. Redovni pregledi, HPV imunizacija, odazivanje na pozive za skrining i pravovremeno obraćanje lekaru mogu da doprinesu ranijem otkrivanju bolesti. Za građane je važno da se informišu o pregledima koji odgovaraju njihovom uzrastu i zdravstvenom riziku, umesto da čekaju pojavu simptoma. Dugoročni uspeh nacionalnog plana meriće se time da li će ove mogućnosti postati dostupnije i da li će se broj obolelih i umrlih od malignih bolesti smanjivati.
