Nedavni susret majke i trogodišnjeg deteta sa mečkom i mečićima u selu Zaovine ponovo je skrenuo pažnju javnosti na prisustvo mrkih medveda na planini Tari. Iako ovakvi događaji mogu izazvati strah, stručnjaci naglašavaju da je reč o životinjama koje su vekovima prirodni stanovnici ovog područja.
Nacionalni park Tara predstavlja najznačajnije stanište mrkog medveda u Srbiji. Prema procenama stručnjaka, na ovom prostoru živi između 60 i 70 jedinki, dok se ukupna populacija u zemlji procenjuje na oko 120 medveda. Reč je o zaštićenoj vrsti koja ima važnu ulogu u očuvanju prirodne ravnoteže.
Ipak, medvedi ne poznaju administrativne granice. Praćenje pojedinih jedinki pokazalo je da se kreću na velikim udaljenostima, prelazeći stotine kilometara kroz Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Zbog toga stručnjaci govore o jedinstvenoj regionalnoj populaciji, a ne o životinjama vezanim isključivo za jedno područje.
Prisustvo medveda na Tari nije izuzetak već očekivana pojava. Kako raste broj posetilaca u prirodi, povećava se i mogućnost povremenih susreta između ljudi i divljih životinja.
Bliski susreti su retki
U Nacionalnom parku Tara svake godine evidentira se nekoliko prijava građana koji su primetili medvede tokom boravka u prirodi. Pretpostavlja se da je stvarni broj susreta veći, jer mnogi prolaze bez prijavljivanja i bez ikakvih posledica.
Stručnjaci ističu da su ozbiljni incidenti veoma retki. Tokom poslednjih nekoliko decenija zabeležen je mali broj napada, a gotovo svi bili su povezani sa medvedicama koje su štitile svoje mladunce. Upravo u takvim situacijama životinja može reagovati instinktivno i agresivno.
Mrki medved čoveka uglavnom ne doživljava kao plen niti aktivno traži kontakt sa ljudima. U većini slučajeva nastoji da se udalji čim primeti prisustvo čoveka. Problem nastaje kada se oseti ugroženo ili iznenađeno na maloj udaljenosti.
Posebnu pažnju treba posvetiti područjima gde borave ženke sa mečićima. Njihov zaštitnički instinkt može dovesti do burne reakcije ukoliko procene da postoji opasnost po mladunce.
Šta raditi ako ugledate medveda
Stručnjaci savetuju da se prilikom susreta sa medvedom ostane smiren i da se životinji ne prilazi. Najbolji potez je lagano i bez naglih pokreta udaljavanje sa mesta susreta, uz izbegavanje svega što bi moglo privući dodatnu pažnju životinje.
Fotografisanje, snimanje ili pokušaji približavanja radi boljeg kadra mogu povećati rizik od neželjene reakcije. Takođe se preporučuje kretanje obeleženim stazama i izbegavanje samotnih šetnji kroz gustu šumu, naročito u ranim jutarnjim i večernjim satima kada su medvedi aktivniji.
Jedan od najraširenijih mitova jeste da se od medveda treba spasavati penjanjem na drvo. Stručnjaci upozoravaju da je to pogrešna pretpostavka, jer su medvedi izuzetno vešti penjači i lako mogu pratiti čoveka.
Ni savet da se osoba odmah pravi mrtva nije univerzalno rešenje. Ukoliko ipak dođe do fizičkog napada, preporučuje se spuštanje na zemlju i zaštita glave, vrata i vitalnih organa rukama i položajem tela. Takve situacije su izuzetno retke, ali poznavanje osnovnih pravila ponašanja može biti presudno za bezbedan boravak u prirodi.
