Više od 150 zaposlenih Fabrike čarapa „8. mart“ u Subotici ostalo je bez posla nakon što je nad preduzećem otvoren stečajni postupak zbog trajne nesposobnosti plaćanja. Radnicima nisu isplaćene zarade za avgust i septembar, a plan da se proizvodnja preseli u Novi Kneževac i tamo nastavi nije realizovan.
Stečaj je otvoren 1. oktobra, čime je praktično prekinut rad preduzeća koje je osnovano još 1927. godine. Za zaposlene je posebno težak bio način na koji su saznali da od nastavka proizvodnje nema ništa, jer su do kraja septembra očekivali da će nakon preseljenja ponovo početi da rade.
Plan o preseljenju iznenada je propao
Zaposlenima je tokom septembra saopšteno da bi proizvodnja mogla da bude premeštena u Novi Kneževac. Prema planu koji im je predstavljen, mašine i radnici trebalo je da budu prebačeni u nekadašnju šivaonicu, gde bi proizvodnja bila nastavljena. Zaposleni su zato očekivali da privremeni prekid rada neće značiti i kraj njihovih radnih mesta.
Tokom avgusta radnici su, prema navodima sindikata, redovno radili, uključujući i prekovremene sate. Situacija se promenila tokom septembra, kada su prvi put dobili informaciju da bi proizvodnja mogla biti ugašena u Subotici i preseljena. Do kraja meseca postalo je jasno da od tog plana nema ništa, a 1. oktobra radnici su saznali i da je otvoren stečaj.
Posle toga komunikacija sa poslodavcem praktično je prestala. Sindikat i zaposleni pokušavali su da dobiju informacije o svojoj situaciji, ali direktor fabrike nije se pojavio na sastanku sa radnicima i stečajnom upravnicom. Predstavnici sindikata naveli su da su zaposleni zbog svega toga ostali ogorčeni, iznenađeni i posebno zabrinuti zbog neizvesnosti koja ih je zatekla.
Radnicima nisu isplaćene dve zarade
Pored gubitka posla, zaposlene su dočekale i neisplaćene zarade za avgust i septembar. Radnici su se zbog toga obratili Inspekciji rada, prijavljujući da nisu dobili ni obračunske listiće za navedene mesece. Pokrenut je inspekcijski nadzor, dok će potraživanja zaposlenih biti prijavljena u stečajnom postupku.
Sindikat je najavio pomoć radnicima prilikom podnošenja dokumentacije kojom će potraživati neisplaćene zarade i druga prava iz radnog odnosa. Ako se u stečajnoj masi ne pronađu sredstva dovoljna za izmirenje potraživanja, deo prava zaposlenih može se ostvarivati kroz Fond solidarnosti Republike Srbije, u skladu sa zakonskim uslovima. Za ljude koji su preko noći ostali bez posla, taj postupak sada postaje važan način da naplate makar deo onoga što im pripada.
Istovremeno, radnici su uz pomoć predstavnika sindikata završavali dokumentaciju za prijavu na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Sindikat je prisustvovao tom procesu jer je među zaposlenima, prema njegovim navodima, vladalo veliko nepoverenje prema poslodavcu. Većinu zaposlenih činile su žene, a prema podacima sindikata njihov udeo bio je veći od 90 odsto.
Za mnoge je odlazak fabrike bio posebno težak jer nisu očekivali stečaj. Zaposlena Dragica Stantić rekla je da su radnici verovali da će posle perioda odsustva nastaviti da rade i da su želeli da zadrže svoja radna mesta. Umesto povratka u proizvodne hale, dobili su dokumentaciju za prijavu na biro i postupak potraživanja neisplaćenih zarada.
Kraj tradicije duge gotovo jedan vek
Fabrika čarapa „8. mart“ počela je da radi 1927. godine, a tokom decenija izgradila je mesto u industrijskoj istoriji Subotice. Veliki deo proizvodnje bio je namenjen tržištu Evropske unije, pa je poslovanje fabrike godinama bilo povezano i sa izvoznim tržištem. Njeno zatvaranje zato predstavlja više od gašenja jednog preduzeća, jer sa njim nestaje i skoro stogodišnja industrijska tradicija.
Stečaj sada treba da pokaže šta će biti sa imovinom fabrike, potraživanjima zaposlenih i njenim daljim statusom. Posebno pitanje ostaje i sudbina opreme i planova koji su prethodno vezivani za preseljenje proizvodnje u Novi Kneževac. Za radnike je, međutim, najvažnije da kroz stečajni postupak ostvare svoja prava i dobiju odgovore o novcu koji im nije isplaćen.
Pitanja o razlozima obustave proizvodnje, stečaju i statusu zaposlenih upućena su direktoru fabrike Darku Bjeliću. Do objavljivanja informacija odgovori nisu stigli, a direktor se, prema navodima iz izveštaja, nije javljao ni na pozive i poruke. Zbog toga ključna pitanja o poslednjim mesecima poslovanja fabrike i razlozima zbog kojih je propao plan preseljenja za sada ostaju bez odgovora.
Za više od 150 radnika priča se, bar za sada, završava van proizvodnih hala u kojima su očekivali da nastave da rade. Fabrika koja je opstajala gotovo sto godina više nema aktivnu proizvodnju, dok će naredni meseci pokazati kako će biti rešena potraživanja zaposlenih i šta će se dogoditi sa njenom imovinom. Za Suboticu, stečaj „8. marta“ ostaje još jedan podsetnik koliko brzo višedecenijska industrijska tradicija može biti prekinuta kada proizvodnja izgubi finansijsku osnovu.
