Mađarska će od naredne godine uvesti porez na bogatstvo, čime će najimućniji građani dobiti novu poresku obavezu. Premijer Peter Mađar najavio je da će se godišnji namet od jedan odsto odnositi na imovinu čija vrednost prelazi milijardu forinti, dok će za imovinu vredniju od 100 milijardi forinti stopa iznositi 1,5 odsto.
Nova mera predstavlja ispunjenje jednog od predizbornih obećanja nove vlasti i dolazi u trenutku kada Budimpešta pokušava da ojača javne finansije i smanji budžetski deficit. Porez će se obračunavati prema vrednosti imovine na kraju 2026. godine, a obaveza će se odnositi na građane čija ukupna imovina prelazi propisani prag.
Najviši namet plaćaće najbogatiji
Prema najavljenim pravilima, prag za ulazak u sistem poreza biće postavljen na milijardu forinti, što odgovara vrednosti od oko 3,1 miliona dolara. Na deo imovine iznad tog nivoa primenjivaće se stopa od jedan odsto, dok će najbogatiji, sa imovinom većom od 100 milijardi forinti, biti oporezovani po stopi od 1,5 odsto. Time se uvodi progresivni pristup prema kojem veća imovina donosi i veću poresku obavezu.
Porez će se plaćati jednom godišnje, a građani koji pređu propisani prag moraće sami da podnesu odgovarajuću poresku prijavu. Dokumentacija će se odnositi na vrednost imovine na kraju 2026. godine, dok je rok za podnošenje prijave određen za 31. avgust naredne godine. Takav model znači da će poreske vlasti morati da se oslone i na procenu vrednosti različitih oblika imovine.
Vlada zasad nije saopštila koliko novca očekuje od ovog nameta. Preciznija procena trebalo bi da bude poznata kada bude predstavljen predlog budžeta za narednu godinu, čije se objavljivanje očekuje do sredine oktobra. Porez na bogatstvo tako će biti važan deo šireg plana za stabilizaciju javnih finansija, a ne samo politička mera usmerena prema najbogatijim građanima.
Nova vlast cilja velike koncentracije bogatstva
Najava poreza dolazi nakon izbora na kojima je Peter Mađar odneo ubedljivu pobedu, uz kampanju u kojoj je snažno kritikovao korupciju i dugogodišnju vlast Viktora Orbana. Tokom prethodnih 16 godina u Mađarskoj je formirana grupa veoma bogatih preduzetnika koji su, prema kritikama nove vlasti, imali bliske veze sa političkim strukturama. Upravo je koncentracija velikog bogatstva postala jedno od pitanja koje nova vlada želi da stavi u središte ekonomske politike.
Na domaćoj listi najbogatijih Mađara nalazi se 28 osoba čija procenjena imovina premašuje 100 milijardi forinti. Na njenom vrhu je Lorinc Mesaroš, dugogodišnji prijatelj Viktora Orbana, čije se poslovno carstvo prostire na bankarstvo, energetiku, turizam, građevinarstvo i poljoprivredu. Njegova imovina procenjena je na oko 5,5 milijardi dolara, zbog čega bi novi poreski sistem mogao posebno da pogodi upravo najbogatiji sloj.
Mađar je poručio da su pojedini milijarderi pokušavali da utiču na vlast kako bi sprečili uvođenje poreza. Njegova poruka predstavlja jasnu političku poruku da će nova administracija tražiti veći doprinos od građana sa najvećom imovinom. Pitanje, međutim, neće biti samo koliko će porez doneti državi, već i kako će biti procenjivana imovina i kako će se sprečiti izbegavanje obaveze.
Uvođenje poreza na bogatstvo uklapa se i u širi međunarodni trend rasprava o tome kako dodatno oporezovati najimućnije i istovremeno finansirati javne potrebe. Za Mađarsku je ta tema povezana i sa obećanjem nove vlade da će do 2030. godine smanjiti budžetski deficit na tri odsto bruto domaćeg proizvoda. Taj cilj važan je i zbog nastojanja zemlje da ispuni fiskalne uslove potrebne za buduće uvođenje evra, pa će sposobnost vlade da poveća prihode i kontroliše potrošnju biti pod posebnom pažnjom.
