Kina nastavlja da povećava zlatne rezerve, dok centralna banka već 23 meseca zaredom kupuje ovaj plemeniti metal. U septembru je Narodna banka Kine dodala oko 23 tone zlata, što predstavlja njenu najveću mesečnu kupovinu za gotovo tri godine. Istovremeno, snažna potražnja domaćinstava i kompanija podstakla je uvoz na nivo koji je premašio ukupne količine iz prethodne godine.
Ovaj trend nije samo pitanje ulaganja u plemenite metale. Peking nastoji da diversifikuje devizne rezerve i smanji oslanjanje na američku finansijsku imovinu, dok kineski građani traže sigurnije načine da sačuvaju ušteđevinu. Zlato tako postaje važan deo šire strategije zaštite od ekonomskih neizvesnosti i geopolitičkih rizika.
Kineska kupovina zlata dostigla je nove razmere
Prema podacima kineske carinske službe, zemlja je tokom prvih osam meseci 2026. godine uvezla više od 1.000 tona zlata, za šta je izdvojeno rekordnih 158,8 milijardi dolara. Za poređenje, tokom cele 2025. godine uvoz je iznosio 886 tona, vrednih oko 96,5 milijardi dolara. Ovakav rast pokazuje koliko se promenila potražnja na kineskom tržištu, na kojem zlato sve više služi kao sredstvo čuvanja vrednosti. Kupci se okreću polugama, kovanicama i nakitu, dok interesovanje podstiču i očekivanja da će metal dugoročno ostati tražena imovina.
Povećana potražnja dolazi u trenutku kada se kineska privreda suočava sa slabostima, a nekretnine više ne predstavljaju jednako pouzdan oslonac za očuvanje porodičnog bogatstva. Investitori su oprezni i prema drugim mogućnostima ulaganja, dok su prinosi na pojedine domaće finansijske proizvode niski. U takvim okolnostima, zlato privlači pažnju jer ne zavisi neposredno od poslovanja jedne kompanije ili stabilnosti određenog tržišta. Njegova cena ipak može značajno da oscilira, pa se ni ovaj oblik ulaganja ne može smatrati potpuno sigurnim.
Peking želi manje oslanjanje na dolar
Jedan od važnih razloga za kupovinu zlata jeste nastojanje Kine da smanji zavisnost od američkog dolara i državnih obveznica SAD. Zamrzavanje ruskih deviznih rezervi nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine pokazalo je da finansijska imovina koja se nalazi u inostranstvu može postati nedostupna tokom ozbiljnih političkih sukoba. Zlato koje centralna banka čuva u sopstvenim trezorima izloženo je drugačijim rizicima i ne zavisi od pristupa stranim platnim sistemima na isti način. Zbog toga brojne centralne banke poslednjih godina nastoje da prošire strukturu svojih rezervi.
Kina istovremeno smanjuje ulaganja u američke državne obveznice. Njeno vlasništvo nad tim hartijama od vrednosti u julu je palo na oko 618 milijardi dolara, najniži nivo za gotovo 18 godina, prema podacima američkog Ministarstva finansija. To ne znači da Peking u potpunosti napušta dolar, već da pokušava da smanji koncentraciju rizika u svojim rezervama. Zlato u toj strategiji ima ulogu imovine koja ne predstavlja obavezu druge države ili finansijske institucije.
Zašto zlato ostaje privlačno uprkos padu cene
Snažna kupovina u Kini nastavlja se čak i nakon što je cena zlata tokom septembra pala za više od osam odsto, na oko 4.176 dolara po trojskoj unci. Prethodno je u januaru dostigla rekordni nivo iznad 5.500 dolara. Takva kretanja pokazuju da dugoročni kupci ne donose odluke isključivo na osnovu kratkoročnih promena cena. Za centralne banke, stvaranje rezervi često je deo višegodišnje strategije, a ne pokušaj da se ostvari brza zarada.
Na cenu utiču i kamatne stope, kretanje dolara i interesovanje investitora za druge vrste imovine. Pošto zlato ne donosi kamatu, više kamatne stope mogu povećati privlačnost depozita i obveznica u odnosu na plemeniti metal. S druge strane, geopolitička neizvesnost i kupovine centralnih banaka mogu pružiti podršku tražnji. Pojedini analitičari očekuju da bi cena mogla ponovo da poraste, ali prognoze zavise od razvoja tržišnih i političkih okolnosti i ne predstavljaju garanciju budućih kretanja.
Šta bi moglo da promeni kinesku potražnju
Interesovanje kineskih kupaca moglo bi da oslabi ako se oporave tržište nekretnina i domaće akcije, pa se pojave privlačnije alternative za ulaganje. Rast prinosa na bankarske depozite i obveznice takođe bi mogao da podstakne deo štediša da novac preusmere u finansijske proizvode koji donose redovan prihod. Na kupovinu utiče i kurs juana, jer njegovo slabljenje može povećati cenu zlata za domaće kupce. Promene u očekivanjima potrošača zato će biti važne za budući obim uvoza.
Za sada, međutim, kineska strategija pokazuje da zlato ima značaj koji prevazilazi tržišnu cenu. Ono istovremeno služi kao rezerva centralne banke, oblik zaštite ušteđevine i instrument diversifikacije u periodu geopolitičkih promena. Kina je među najvećim vlasnicima zlata na svetu, sa rezervama od oko 2.387 tona prema podacima za avgust. Nastavak kupovine mogao bi da utiče na globalnu potražnju, ali će dugoročni pravac tržišta zavisiti i od odluka drugih centralnih banaka, kamatnih stopa i stabilnosti svetske ekonomije.
