U nemačkoj saveznoj pokrajini Baden-Virtemberg od 2012. godine evidentirano je 358 dečjih brakova sklopljenih u inostranstvu, ali je pravosnažno poništeno samo osam. Podaci koje su objavile pokrajinske vlasti ukazuju na ozbiljne probleme u zaštiti maloletnika, među kojima su i slučajevi devojčica koje su se udale pre navršene 13. godine. Evidencija obuhvata brakove koji su na različite načine dospeli pred nemačke institucije, ali ne znači da su svi slučajevi završeni sudskim postupkom.
Broj pravosnažno poništenih brakova posebno privlači pažnju jer nemačko zakonodavstvo nastoji da spreči sklapanje bračnih zajednica sa maloletnicima. Ipak, sudsko poništenje nije jedini način na koji se pojedinačni slučajevi završavaju, što otežava tumačenje ukupne statistike. Podaci istovremeno otvaraju pitanja o pravovremenom prepoznavanju prinude, dostupnosti pomoći i mogućnostima institucija da zaštite decu čija su prava ugrožena. Poseban problem predstavlja nedostatak potpunih podataka o posledicama koje ovakvi brakovi ostavljaju na školovanje i razvoj maloletnika.
Među slučajevima i devojčice mlađe od 13 godina
Od osam brakova koji su pravosnažno poništeni između 2018. i 2024. godine, pojedini su uključivali izrazito velike razlike u godinama između supružnika. Među njima je bio brak jedanaestogodišnje devojčice iz Iraka i sedamnaestogodišnjeg mladića, koji je poništen 2020. godine. U drugom slučaju, sud je okončao brak četrnaestogodišnje devojčice iz Avganistana i tridesetogodišnjeg muškarca. Ovi primeri pokazuju koliko rano maloletnici mogu biti izloženi bračnim zajednicama koje mogu ugroziti njihovu bezbednost i mogućnost samostalnog odlučivanja.
Tokom 2024. godine poništena su još dva braka u kojima su maloletne devojke bile u zajednici sa znatno starijim muškarcima. Jedna od njih bila je šesnaestogodišnja državljanka Nemačke, čiji je suprug imao 25 godina i bio poreklom iz Pakistana. Drugi slučaj odnosio se na šesnaestogodišnju devojku iz Sirije i dvadesetsedmogodišnjeg muškarca iz iste zemlje. Podaci su podstakli raspravu među pokrajinskim poslanicima o tome da li postojeći mehanizmi zaštite dovoljno brzo prepoznaju i rešavaju ovakve situacije.
Preostali slučajevi nisu svi završeni pravosnažnim poništenjem, ali to ne znači da su svi brakovi i dalje aktivni. Kao razlozi za drugačiji završetak navode se punoletstvo jednog ili oba supružnika, smrt, odluka da se ne pokrene postupak ili sklapanje novog braka u inostranstvu. U evidenciji se nalazi i slučaj dvanaestogodišnje devojčice iz Avganistana koja je bila udata za dvadesetjednogodišnjeg muškarca. Bez jasnog razlikovanja sudski poništenih brakova od ostalih slučajeva, ukupan broj ne može se tumačiti kao broj zajednica koje su i dalje na snazi.
Nemački zakon predviđa zaštitu maloletnika
Nemačka je 2017. godine uvela zakon usmeren na sprečavanje dečjih brakova, a Bundestag je 2024. usvojio i nova pravila koja se odnose na zaštitu maloletnika u bračnim zajednicama sklopljenim u inostranstvu. Prema nemačkom zakonodavstvu, brak se može sklopiti tek nakon navršene 18. godine. Prinudni brak takođe predstavlja posebno krivično delo, što znači da se zaštita ne svodi samo na pitanje formalnog važenja bračne zajednice. Institucije moraju da razmatraju i okolnosti u kojima je brak sklopljen, kao i moguće ugrožavanje prava maloletne osobe.
Poslanici u Baden-Virtembergu upozorili su da je potrebno ranije prepoznavati rizike i obezbediti efikasniju zaštitu dece koja su izložena prinudi. U raspravi je istaknuto da maloletnici često nemaju dovoljno informacija, podrške ili mogućnosti da samostalno potraže pomoć. Problem može biti dodatno složen kada je brak sklopljen u drugoj državi, a podaci o okolnostima venčanja nisu potpuni. Zbog toga su važni saradnja institucija, dostupno savetovanje i postupci koji omogućavaju da se rizik prepozna pre nego što posledice postanu dugoročne.
Pokrajinske vlasti navele su da u trenutku dostavljanja odgovora nije bilo aktivnih sudskih postupaka za poništenje dečjih brakova. Ipak, odsustvo otvorenih postupaka ne govori samo po sebi koliko je maloletnika dobilo odgovarajuću zaštitu niti da li su svi slučajevi u potpunosti rešeni. Za procenu uspešnosti zakonskih mera neophodno je pratiti i šta se događa sa decom nakon što institucije saznaju za brak. To uključuje pristup obrazovanju, socijalnoj pomoći i savetovanju, kao i zaštitu od mogućeg pritiska porodice ili okruženja.
Nedostaju podaci o školovanju i posledicama po decu
Nemačko Ministarstvo prosvete saopštilo je da ne prikuplja podatke koji bi pokazali koliko je učenika pogođeno dečjim ili prinudnim brakovima. Ni pokrajinska vlada nema potpune informacije o državama u kojima su sve bračne zajednice sklopljene. U evidenciji se, između ostalog, beleže starost i državljanstvo supružnika u trenutku venčanja, što može biti važno za razmatranje mogućeg poništenja. Međutim, takvi podaci ne pružaju potpunu sliku o tome kako brak utiče na svakodnevni život deteta.
Dodatni uvid pružaju podaci savetovališta „Jasemin“, koje u Nemačkoj pruža podršku osobama izloženim prinudnim brakovima. Tokom 2025. godine zabeleženo je 271 savetovanje, a u 80 slučajeva postojala je opasnost da osoba bude prisiljena na brak. Među njima su bile 33 maloletne osobe, uključujući četiri mlađe od 12 godina, petoro dvanaestogodišnjaka i dve trinaestogodišnje osobe. Ovi podaci odnose se na osobe koje su se obratile savetovalištu i ne predstavljaju ukupan broj slučajeva u Nemačkoj.
Nedostatak jedinstvene statistike otežava procenu razmera problema, posebno kada je reč o uticaju na obrazovanje i dugoročne mogućnosti dece. Maloletnici koji se nađu u prinudnim bračnim zajednicama mogu se suočiti sa prekidom školovanja, izolacijom i ograničenom mogućnošću da samostalno odlučuju o svojoj budućnosti. Zbog toga stručna podrška mora da obuhvati više od pravnog postupka, uključujući bezbedno okruženje i mogućnost nastavka obrazovanja. Zaštita dece zahteva ne samo zakone već i sistem koji može da prepozna rizik, reaguje na vreme i prati položaj maloletnika nakon prijave.
