U svetu gde većina nas pamti život kao niz bledih i nejasnih uspomena, postoji retka grupa ljudi čije se sećanje ponaša kao detaljna hronika svakog dana njihovog života. Ova izuzetna sposobnost poznata je pod nazivom izuzetno superiorno autobiografsko pamćenje – HSAM (Highly Superior Autobiographical Memory) – i već godinama fascinira naučnike.
Pamćenje kao filmska traka
Jedan od njih je Nima Veiseh. On može da vam kaže šta je nosio, kakvo je vreme bilo i na kom sedištu voza je sedeo tog dana kada je išao na posao – i to za bilo koji datum unazad 15 godina. „Moje pamćenje je kao biblioteka VHS kaseta. Mogu da ‘prošetam’ kroz svaki dan, od buđenja do odlaska u krevet,“ kaže on. Taj unutrašnji „rekorder“ se, kako kaže, aktivirao 15. decembra 2000. – dana kada je upoznao svoju prvu devojku.
Veiseh nije jedini. Još početkom 2000-ih, svet je prvi put čuo za Jill Price, ženu koja je tvrdila da može da se seti svakog dana svog života od svoje dvanaeste godine. Kada je neuroznanstvenik Jim McGaugh iz Kalifornije odlučio da testira njenu tvrdnju, bio je zapanjen njenom tačnošću – kako za svetske događaje, tako i za lične detalje iz svakodnevnog života.
Nisu pametniji, ali pamte više
Zanimljivo je da ljudi sa HSAM-om nisu nužno bolji u pamćenju činjenica koje se ne tiču njih lično. Oni ne pamte liste reči ili tuđe rođendane bolje od proseka. „Nekad ne znam šta se desilo pre pet minuta, ali se sećam svakog detalja sa 22. januara 2008,“ priznaje „Bill“, još jedan ispitanik koji želi da ostane anoniman.
Iako im je sećanje izuzetno živo, istraživači su otkrili da ni HSAM nije savršen. Ljudi sa ovom sposobnošću mogu podleći lažnim sećanjima, isto kao i svi mi – naročito ako su uvereni u neistinite informacije.
Šta nauka zaista zna
Decenije istraživanja nisu donele jasan odgovor na pitanje kako je moguće posedovati ovakvo pamćenje. Skeniranje mozga nije pokazalo nikakve anatomske anomalije. Međutim, otkrivena je jača povezanost između frontalnog režnja (zaduženog za analitičko razmišljanje) i hipokampusa, centra za memoriju. Još uvek nije jasno da li je ova povezanost uzrok HSAM-a ili posledica višegodišnjeg mentalnog treninga.
Jedna od ključnih razlika leži u psihološkom profilu. Lawrence Patihis, psiholog sa Univerziteta Southern Mississippi, otkrio je da ljudi sa HSAM-om imaju izraženu sklonost ka maštanju i potpunoj uronjenosti u trenutak. Oni intenzivno proživljavaju slike, mirise i zvuke – i to ih podstiče da se stalno iznova vraćaju istim sećanjima, jačajući ih svaki put.
Blagoslov sa senkom
Ipak, posedovanje savršenog pamćenja nije bez posledica. „Ne možete da zaboravite poniženje, bol ili tugu. Svaki put kada se toga setite, osećanja su ista – sve je sveže, sve je sirovo,“ kaže Nicole Donohue, učesnica studije.
Veiseh ide korak dalje: „Neki kažu ‘oprosti i zaboravi’, ali zaborav je luksuz koji nemam. Zato sam morao da naučim da iskreno opraštam – drugima i sebi.“
Život sa „živom hronikom“ u glavi
Zahvaljujući svom sećanju, Nima Veiseh je danas profesionalni slikar i istraživač u oblasti dizajna i tehnologije. Njegovo znanje umetnosti – detalji svakog platna koje je video u 40 zemalja sveta – deo je njegove biografije. „To je samo po sebi ogromno umetničko obrazovanje,“ kaže on.
Donohue danas predaje istoriju. „Sećam se tačno šta sam učila i kako je učitelj govorio. Kao da gledam snimak lekcije,“ objašnjava.
S druge strane, Jill Price nije doživela iste koristi – nije volela školu i njeno sećanje nije uključivalo sadržaje koje nije volela. Dakle, emotivna važnost događaja igra ključnu ulogu.
Mogu li svi da razviju HSAM?
Naučnici pokušavaju da otkriju da li je moguće trenirati pamćenje na način na koji to rade ljudi sa HSAM-om. Neki već razvijaju aplikacije koje podstiču korisnike da neposredno nakon događaja provedu nekoliko sekundi „ponovo proživljavajući“ taj trenutak. Rani rezultati pokazuju da bi to moglo poboljšati sećanje kasnije.
„To je kao vežbanje. Svi bismo mogli da imamo atletska tela, ali malo nas se trudi,“ kaže neuropsiholog Craig Stark.
Cena nezaborava
U svetu koji zaboravlja, ljudi koji pamte sve podsećaju nas koliko prošlost može biti moćna – ali i opasna ako ne naučimo da je otpustimo. Za Veiseha, Donohue i Billa, njihova izuzetna sposobnost je oružje i štit, dar i izazov. I dok nauka pokušava da objasni njihovu jedinstvenost, oni i dalje svakodnevno proživljavaju istoriju svog života – do najsitnijeg detalja.
BBC/Mirodjija.rs
