Evropa ulazi u novu eru železničkog saobraćaja u kojoj bi brzi vozovi trebalo postepeno da zamene veliki broj kratkih avionskih letova. Od Alpa do Baltičkog mora, širom kontinenta trenutno se grade ogromni tuneli i moderne železničke veze koje bi narednih decenija mogle potpuno da promene način na koji se ljudi i roba kreću između evropskih gradova.
Iza ambicioznih planova nalazi se jasna strategija Evropske unije — smanjenje emisije štetnih gasova, rasterećenje avio-saobraćaja i stvaranje brže kopnene mreže koja povezuje ključne industrijske i turističke centre. Međutim, najveći izazov nije politički, već geografski. Planinski masivi i morski prolazi vekovima su predstavljali prirodne granice između evropskih država, zbog čega današnji inženjeri izvode neke od najzahtevnijih građevinskih poduhvata modernog doba.
U Austriji, Francuskoj, Italiji, Danskoj i Nemačkoj već su u toku projekti vredni desetine milijardi evra. Reč je o tunelima koji prolaze duboko ispod planina i mora kako bi omogućili brže, direktnije i efikasnije železničke pravce. Pojedini stručnjaci ocenjuju da Evropa trenutno prolazi kroz najveću železničku transformaciju još od industrijske revolucije. Posebno je značajno što se ovi projekti ne odnose samo na putnički saobraćaj. Veliki deo investicija usmeren je i na prebacivanje teretnog transporta sa autoputeva na železnicu, čime bi se smanjile gužve, zagađenje i troškovi logistike širom kontinenta.
Alpi više nisu prepreka između severa i juga Evrope
Planinski venac Alpa vekovima je predstavljao jednu od najvećih prirodnih prepreka evropskom saobraćaju. Nekada su trgovci, putnici i vojske prelazili opasne planinske prevoje koji su tokom zime često bili potpuno neprohodni. Danas se upravo ispod tih planina grade tuneli koji menjaju geografsku mapu Evrope.
Jedan od najvažnijih projekata već je završen u Švajcarskoj, gde je 2016. otvoren Gotard bazni tunel, dug 56 kilometara. Taj projekat, vredan više od 11 milijardi dolara, omogućio je znatno brže povezivanje severne Evrope sa Italijom i postao simbol modernog evropskog inženjeringa. Putovanje između Ciriha i Milana skraćeno je sa četiri sata na svega dva i po.
Inspirisana švajcarskim uspehom, Austrija ubrzano gradi Brenerski bazni tunel, koji bi po završetku trebalo da postane najduži železnički tunel na svetu. Planirano je da bude otvoren 2032. godine i da značajno ubrza vezu između Inzbruka i Bolcana, smanjujući vreme putovanja sa dva sata na svega 50 minuta. Istovremeno se južno od Beča gradi i bazni tunel Semering, deo nove brze železničke veze prema Gracu, Italiji i Sloveniji. Austrija ovim projektima pokušava da smanji broj kamiona koji prolaze kroz alpske doline, ali i da ojača svoju poziciju kao ključnog železničkog čvorišta centralne Evrope.
Pariz i Milano uskoro bliži nego ikada pre
Jedan od najambicioznijih projekata trenutno se realizuje između Francuske i Italije. Nova železnička linija Lion–Torino trebalo bi da promeni način putovanja između zapadne i južne Evrope, a njen centralni deo čini tunel Mon Seni, dug čak 59 kilometara.
Kada projekat bude završen, putovanje od Pariza do Milana moglo bi da traje samo četiri sata umesto dosadašnjih sedam. To bi po prvi put omogućilo da voz postane ozbiljna alternativa avionima na jednoj od najprometnijih evropskih ruta. Ipak, projekat godinama prate političke rasprave, protesti i ogromni troškovi. Početna vrednost radova značajno je porasla, a završetak je više puta odlagan. Kritičari upozoravaju na ekološke posledice i finansijski teret za poreske obveznike, dok zagovornici tvrde da će dugoročne koristi za ekonomiju i ekologiju višestruko nadmašiti ulaganja.
Evropski revizorski sud nedavno je upozorio da veliki infrastrukturni projekti u okviru evropske transportne mreže beleže prosečno kašnjenje od čak 17 godina, uz rast troškova veći od 80 procenata. Uprkos tome, evropske vlade nastavljaju da ulažu milijarde u železnicu, smatrajući je ključem održivog razvoja u narednim decenijama.
Tuneli ispod mora postaju nova realnost Evrope
Velika železnička revolucija ne odvija se samo ispod planina. Na severu Evrope gradi se i jedan od najimpresivnijih podmorskih projekata — tunel Femarnbelt između Danske i Nemačke. Ova drumsko-železnička veza ispod Baltičkog mora trebalo bi da bude otvorena 2031. godine. Kada bude završena, putovanje između Hamburga i Kopenhagena biće kraće za gotovo dva sata, a očekuje se i značajno povećanje teretnog i putničkog saobraćaja između Skandinavije i centralne Evrope. Projekat se smatra jednim od najvažnijih infrastrukturnih poduhvata severnog dela kontinenta.
Pored toga, postoje i planovi za izgradnju tunela između Helsinkija i Talina ispod Finskog zaliva. Reč je o projektu dugom oko 80 kilometara, koji bi mogao da poveže Finsku sa ostatkom evropske železničke mreže. Ipak, stručnjaci upozoravaju da su tehnički izazovi i finansijski troškovi takvog poduhvata ogromni.
Evropska unija do 2050. godine planira stvaranje panevropske mreže brzih železnica duge oko 35.000 milja. Cilj je da svi veliki gradovi budu povezani modernim linijama koje će omogućiti brža, bezbednija i ekološki prihvatljivija putovanja. Međutim, stručnjaci upozoravaju da sama infrastruktura neće biti dovoljna ukoliko vozovi ostanu skuplji od niskobudžetnih avionskih letova.
Uprkos izazovima, jedno je već jasno — Evropa ulaže milijarde kako bi promenila način na koji njeni građani putuju. Tuneli koji danas nastaju duboko ispod planina i mora mogli bi za nekoliko godina potpuno da izbrišu granice koje su vekovima delile evropske regione.
