Javni dug Srbije dostigao je na kraju avgusta 41,93 milijarde evra, pokazuju podaci Uprave za javni dug Ministarstva finansija. Najveći deo obaveza odnosi se na investitore koji su kupili srpske evroobveznice, dok se na drugom mestu nalaze vlasnici dugoročnih dinarskih državnih hartija od vrednosti.
Struktura duga pokazuje da država deo obaveza finansira na domaćem tržištu, ali da i dalje značajan iznos duguje poveriocima iz inostranstva. Posebno je važna valutna struktura, jer se gotovo četiri petine ukupnog javnog duga vodi u stranoj valuti. U dinarima je 20,8 odsto javnog duga, što predstavlja nešto više od petine ukupnih obaveza.
Evroobveznice čine najveću pojedinačnu obavezu
Najveći poverioci Srbije su kupci evroobveznica, kojima je na kraju avgusta država dugovala 12,91 milijardu evra. Reč je o obveznicama koje država izdaje na međunarodnom tržištu kako bi obezbedila sredstva za finansiranje svojih potreba. Investitori ih kupuju očekujući povrat glavnice i kamatu u skladu sa uslovima konkretne emisije.
Na drugom mestu nalaze se vlasnici dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti. Prema objavljenim podacima, njihov potraživani iznos iznosio je 6,94 milijarde evra. Ova stavka pokazuje značaj domaćeg tržišta državnih hartija u finansiranju budžeta i upravljanju javnim dugom.
Poslovne banke zauzimaju sledeće mesto među poveriocima. Dug Srbije prema bankama po osnovu kredita iznosio je 5,56 milijardi evra. Struktura poverilaca tako pokazuje da se javni dug ne svodi na jednu vrstu finansiranja, već obuhvata obveznice, kredite i različite međunarodne izvore.
Važno je pritom razlikovati ukupan iznos duga od načina na koji je novac pozajmljen. Za državu nisu važni samo iznos glavnice već i kamata, rok dospeća, valuta i uslovi refinansiranja. Zbog toga se održivost javnog duga procenjuje kroz širu sliku, a ne samo kroz njegovu nominalnu vrednost.
Kina i međunarodne institucije među većim poveriocima
Među značajnijim pojedinačnim poveriocima nalazi se i kineska Eksport-Import banka. Srbijin dug prema toj instituciji na kraju avgusta iznosio je 2,78 milijardi evra. Krediti međunarodnih i stranih finansijskih institucija često su povezani sa finansiranjem velikih infrastrukturnih i razvojnih projekata.
Država je prema stranim vladama po osnovu kredita imala obaveze od 2,54 milijarde evra. Takav dug može obuhvatati različite međudržavne aranžmane i kreditne linije, pri čemu se uslovi razlikuju od jednog sporazuma do drugog. Zato ni sama visina duga prema određenom poveriocu ne pokazuje kompletnu cenu tog zaduživanja.
Među većim institucijama nalazi se i Međunarodna banka za obnovu i razvoj, kojoj se dugovalo 2,24 milijarde evra. Međunarodnom monetarnom fondu obaveze su iznosile 2,09 milijardi evra, dok je dug prema Evropskoj investicionoj banci dostigao 1,75 milijardi evra.
Ovakva struktura pokazuje da Srbija koristi više kanala za finansiranje javnih potreba. Deo sredstava dolazi sa međunarodnih tržišta kapitala, deo preko domaćih investitora i banaka, dok se dodatna sredstva obezbeđuju kroz međunarodne finansijske institucije. Raznovrsna struktura može omogućiti fleksibilnije upravljanje dugom, ali istovremeno zahteva pažljivo usklađivanje rokova i valuta.
Četiri petine duga u stranoj valuti
Posebnu pažnju privlači valutna struktura javnog duga. Na kraju avgusta 79,2 odsto ukupnog javnog duga bilo je denominovano u stranoj valuti, dok je preostalih 20,8 odsto bilo u dinarima. To znači da bi promene kursa domaće valute mogle uticati na dinarsku vrednost dela državnih obaveza.
Najveći pojedinačni udeo ima evro, u kojem je bilo iskazano 63 odsto javnog duga. Američki dolar učestvovao je sa 11,1 odsto, dok su posebna prava vučenja, odnosno SDR, činila 5 odsto ukupnog javnog duga.
Dinarski deo duga ima drugačiju karakteristiku jer država kod takvih obaveza ne preuzima direktan valutni rizik. Kod obaveza u evrima i drugim stranim valutama, međutim, promena kursa može promeniti dinarsku vrednost obaveze i troškova servisiranja. Zato valutna struktura predstavlja važan deo upravljanja javnim finansijama.
Za državu je istovremeno važno da uskladi dospeće postojećih obaveza sa prihodima i mogućnostima budžeta. Kada velike obaveze dospevaju, država može da ih izmiri iz raspoloživih sredstava ili da deo refinansira novim zaduživanjem. Način na koji se to radi može značajno uticati na buduće troškove kamata i ukupnu dinamiku javnog duga.
Ukupan dug od 41,93 milijarde evra zato predstavlja samo jednu stranu slike. Za procenu položaja javnih finansija važno je posmatrati i veličinu privrede, budžetske prihode, kamatne troškove, rokove dospeća i kretanje kursa. Upravo će kombinacija tih faktora odrediti koliko će postojeće obaveze opterećivati državni budžet u narednim godinama.
