Dok kalendarski leto još nije počelo, delovi Evrope već ulaze u prvi ozbiljan toplotni talas ove godine. Najteža situacija očekuje se u Španiji, gde meteorolozi prognoziraju temperature i do 38 stepeni Celzijusa, vrednosti koje su tipične za jul i avgust, a ne za drugu polovinu maja.
Prema prognozama španske meteorološke agencije AEMET, veliki delovi zemlje narednih dana biće pod uticajem izrazito toplog vazduha i stabilnog anticiklona koji će doneti vedro nebo i nagli rast temperatura. U mnogim gradovima dnevni maksimumi premašiće 30 stepeni, dok će noći ostati neuobičajeno tople.
Ovaj rani prodor vrućine dolazi nakon jedne od najkišovitijih zima koje je Španija zabeležila u poslednjih pola veka. Stručnjaci upozoravaju da upravo ovakvi nagli prelazi iz ekstremno vlažnih u ekstremno tople periode postaju sve češći zbog promena klimatskih obrazaca širom planete.
Meteorolozi ističu da se Evropa poslednjih godina suočava sa sve ranijim i intenzivnijim toplotnim talasima. Visoke temperature sada se pojavljuju već tokom proleća, dok letnji periodi vrućine traju duže nego ranije i ostavljaju ozbiljne posledice po zdravlje stanovništva, poljoprivredu i energetske sisteme.
Andaluzija i jug zemlje među najugroženijima
Najviše temperature očekuju se u zapadnoj Andaluziji i jugozapadnim delovima Španije. Prognoze pokazuju da bi živa u termometru mogla da dostigne 35 stepeni u Sevilji, 34 u Kordobi i oko 32 stepena u Heres de la Fronteri.
Veoma toplo biće i u regionu Ekstremadura, gde se očekuje do 35 stepeni u Meridi i oko 32 u Kaseresu. U pojedinim delovima Kastilje-La Manče temperatura će prelaziti 33 stepena, što dodatno povećava rizik od suše i problema u poljoprivredi.
Na severu zemlje situacija će biti nešto blaža. Gradovi uz atlantsku obalu, poput San Sebastijana, Ovijeda i La Korunje, imaće temperature bliže proseku za ovo doba godine, ali meteorolozi očekuju postepen rast i u tim oblastima tokom narednih dana.
Mediteranska obala takođe će osetiti talas toplote, iako manje intenzivno nego unutrašnjost zemlje. U Valensiji se očekuje oko 30 stepeni do kraja sedmice, dok će Balearska ostrva biti pod uticajem stabilnog i veoma toplog vremena.
Noći postaju sve toplije, stručnjaci upozoravaju na zdravstvene rizike
Posebnu zabrinutost meteorologa izaziva rast noćnih temperatura. U pojedinim delovima juga i uz mediteransku obalu očekuju se minimalne vrednosti znatno iznad proseka, što znači da organizam neće imati dovoljno vremena da se rashladi tokom noći.
Stručnjaci upozoravaju da upravo takve „tropske noći” predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik, posebno za starije osobe, hronične bolesnike i malu decu. Dugotrajna izloženost visokim temperaturama povećava opterećenje organizma i može izazvati dehidrataciju, probleme sa srcem i respiratorne tegobe.
Poslednjih godina Evropa beleži rekordan broj smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vrućinama. Naučne analize pokazuju da klimatske promene ne utiču samo na rast prosečnih temperatura, već i na učestalost i trajanje ekstremnih vremenskih događaja.
Istovremeno, poljoprivrednici strahuju da bi novi talas vrućine mogao dodatno ugroziti useve nakon nestabilnog proleća. Kombinacija obilnih kiša, naglog zagrevanja i mogućih oluja stvara velike probleme proizvođačima širom Pirinejskog poluostrva.
Stabilno vreme donosi sunce, ali i opasnost od novih ekstrema
Meteorolozi navode da će narednih dana dominirati stabilno i suvo vreme, uz veoma malo padavina u većem delu zemlje. Kiša i lokalni pljuskovi uglavnom će biti ograničeni na severne i severoistočne oblasti Španije.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da upravo ovakvi periodi stabilnog vremena tokom proleća mogu predstavljati uvod u veoma teško leto. Visoke temperature u maju često znače da će zemljište ranije izgubiti vlagu, što povećava opasnost od suša i šumskih požara tokom jula i avgusta.
Evropa je prošlog leta već iskusila ekstremne toplotne talase sa temperaturama iznad 40 stepeni u više država. Naučnici sada upozoravaju da bi takvi scenariji mogli postati nova realnost, a ne izuzetak.
Za mnoge stanovnike Španije prizori praznih ulica usred dana, spuštenih roletni i gradova koji traže hlad već u maju postaju znak da se klima kontinenta ubrzano menja. Ono što je nekada bilo rezervisano za vrhunac leta sada dolazi mnogo ranije — i sve intenzivnije.
