Tradicionalni futoški kupus sve više pronalazi put do kupaca van Srbije, a mali domaći proizvođači ove sezone planiraju da na inostrana tržišta plasiraju oko 500 tona kiselog kupusa. U ponudi su ribani kupus, listovi i cele glavice, a najveći deo potražnje dolazi iz sredina u kojima živi srpska dijaspora. Proizvod koji je decenijama deo domaće zimske trpeze tako postaje važan izvozni potencijal za lokalna poljoprivredna gazdinstva.
Za proizvođače iz Futoga ovaj posao odavno nije ograničen na prodaju na pijacama i lokalnim tržištima. Ulaganjem u preradu, savremeno pakovanje i kontrolu kvaliteta uspeli su da tradicionalnu sortu prilagode zahtevima kupaca u inostranstvu. Ipak, smatraju da bi izvoz mogao biti znatno veći kada bi imali snažniju institucionalnu podršku i bolju međusobnu organizaciju.
Mali proizvođači razvijaju izvoznu proizvodnju
Radivoje Ćulum ističe da su proizvođači već započeli ovogodišnje kiseljenje i prodaju kupusa stalnim kupcima, koji se vraćaju zbog prepoznatljivog kvaliteta. Futoški kupus posebno se izdvaja tankim, nežnim i savitljivim listovima, sa slabo izraženim žilama, zbog čega je veoma pogodan za pripremu sarme. Upravo te osobine čine ga prepoznatljivim među drugim sortama kupusa na tržištu.
Udruženje „Futoški kupus“ okuplja sertifikovane proizvođače i prerađivače, sa ciljem da očuva autentičnost sorte i zaštiti njen ugled na domaćem i stranom tržištu. Oznaka geografskog porekla predstavlja važan deo te zaštite, jer povezuje proizvod sa područjem iz kojeg potiče i njegovim specifičnim karakteristikama. Za male proizvođače to je posebno značajno u uslovima sve veće konkurencije i prisustva industrijskih proizvoda sličnog izgleda.
Razvoj prerade omogućio je da se proizvodnja ne završava prodajom svežeg povrća. Pojedina gazdinstva iz Futoga izgradila su kapacitete za fermentaciju, kiseljenje i pakovanje, a njihovi proizvodi danas stižu i do evropskih trgovinskih lanaca. Posebno je tražen vakuumirani kiseli kupus, koji je praktičniji za transport i čuvanje, što proizvođačima olakšava pristup udaljenijim tržištima.
Kontrolisana fermentacija važna za izvoz
Jedan od najvećih izazova prilikom izvoza kiselog kupusa jeste očuvanje kvaliteta tokom transporta. Pošiljke se zato prevoze uz kontrolisani temperaturni režim, kojim se usporava, odnosno zaustavlja dalja fermentacija. Na taj način smanjuje se rizik od naduvavanja ambalaže i promena koje bi mogle da utiču na kvalitet proizvoda pre nego što stigne do kupca.
Za razliku od svežeg povrća, kiseli kupus zahteva posebnu pažnju tokom skladištenja i distribucije. Temperatura, način pakovanja i trajanje transporta direktno utiču na stabilnost proizvoda, pa je organizacija logistike jedan od ključnih uslova za redovan izvoz. Upravo ulaganje u ove procese omogućilo je pojedinim porodičnim gazdinstvima da prerastu lokalne okvire i postanu ozbiljniji tržišni učesnici.
Većina proizvođača koji su razvili ovakvu proizvodnju morala je da prilagodi i pravni oblik poslovanja, prelazeći iz porodičnih gazdinstava u preduzetničke radnje ili privredna društva. Iako ne postoje precizni statistički podaci o tome koliko je malih poljoprivrednih proizvođača na ovaj način postalo izvoznicima, sektor prerade hrane u velikoj meri počiva na mikro, malim i srednjim preduzećima. Njihov razvoj pokazuje da domaća poljoprivreda može ostvariti veću tržišnu vrednost kada se primarna proizvodnja poveže sa preradom i organizovanom prodajom.
Koliko košta futoški kupus
Dok prerađeni proizvodi pronalaze kupce u inostranstvu, futoški kupus dostupan je i na domaćem tržištu. Kilogram svežeg kupusa na veliko prodaje se za oko 120 dinara, na uobičajenim prodajnim mestima duž puta prema Futogu. Na Futoškoj pijaci u Novom Sadu kilogram kiselog kupusa košta približno 300 dinara, što je na nivou prošlogodišnje cene.
Kupci koji žele da nabave originalni futoški kupus treba da obrate pažnju na izgled glavice. Autentična sorta ima blago spljošten, ovalni oblik i nešto rastresitiju strukturu, zbog čega je lakša nego što bi se očekivalo na osnovu njene veličine. Listovi su uglavnom bele do beložućkaste boje, tanki i lako savitljivi, što je jedna od najvažnijih osobina ove tradicionalne sorte.
Prepoznavanje autentičnog proizvoda važno je i zbog sve veće ponude hibridnih sorti koje se mogu naći na tržištu. Iako na prvi pogled mogu delovati slično, razlike u strukturi glavice i kvalitetu listova značajno utiču na njihovu upotrebu u kuhinji. Za potrošače koji kupuju kupus prvenstveno zbog pripreme sarme, upravo su tanki i elastični listovi jedna od najvažnijih prednosti futoške sorte.
Dijaspora održava potražnju za domaćom zimnicom
Futoški kupus deo je šireg trenda razvoja malih proizvođača hrane koji tradicionalne proizvode pretvaraju u tržišno prepoznatljivu robu. Mnogi od njih nemaju sopstvene kapacitete za organizovanje izvoza, pa se udružuju kroz platforme poput udruženja „Mali proizvođači hrane u Srbiji“. Takva saradnja omogućava im da zimnicu, ajvar, džemove, sokove, med i suhomesnate proizvode lakše plasiraju kupcima širom zemlje, često bez posrednika.
Značajan deo potražnje za domaćim proizvodima dolazi i od ljudi koji žive i rade u inostranstvu. Tokom poseta Srbiji mnogi kupuju veće količine zimnice i tradicionalnih prehrambenih proizvoda koje potom nose u zemlje u kojima žive. Na taj način nastaje i svojevrsni neformalni izvozni kanal, koji pokazuje koliko je veza sa domaćom hranom snažna čak i kada su kupci hiljadama kilometara udaljeni od mesta njenog nastanka.
Ipak, ograničene količine, kraći rok trajanja pojedinih proizvoda i nedovoljni prerađivački kapaciteti otežavaju snabdevanje velikih stranih trgovinskih lanaca. Zato je dalji razvoj sektora vezan za ulaganja u proizvodnju, standardizaciju i zajednički nastup na tržištu. Futoški kupus pokazuje da i tradicionalni poljoprivredni proizvod može postati ozbiljan izvozni adut Srbije, pod uslovom da se očuvanje autentičnosti poveže sa savremenom preradom i pouzdanom distribucijom.
