Evropske banke postaju opreznije prilikom odobravanja kredita građanima i privredi, a prema najnovijim pokazateljima takav trend mogao bi da se nastavi i tokom narednih meseci. Stroži kriterijumi dolaze u trenutku kada evropska ekonomija i dalje pokušava da održi stabilan rast pod pritiskom visokih kamatnih stopa, geopolitičkih neizvesnosti i promena na energetskom tržištu.
Finansijske institucije procenjuju rizike pažljivije nego prethodnih godina, što se odražava i na uslove zaduživanja. Veći zahtevi za kreditnu sposobnost i opreznija politika odobravanja posebno pogađaju građane koji planiraju kupovinu nekretnine ili veće potrošačke investicije.
Najnovije istraživanje Evropske centralne banke pokazuje da su banke tokom drugog tromesečja dodatno pooštrile kreditne standarde, dok se sličan pristup očekuje i u trećem kvartalu. Glavni razlozi ostaju usporavanje privrednog rasta, visoki troškovi finansiranja i neizvesnost na međunarodnim tržištima.
Privreda i dalje traži finansiranje
Uprkos strožim pravilima, potražnja kompanija za kreditima u evrozoni zabeležila je blagi rast. Preduzeća su se uglavnom zaduživala kako bi obezbedila sredstva za obrtni kapital, finansiranje zaliha i refinansiranje postojećih obaveza.
Veće kompanije nastavile su da koriste bankarske kredite i za finansiranje investicija, posebno u projektima koji su već započeti. Takav pristup pokazuje da deo privrede, uprkos izazovima, i dalje nastavlja razvojne planove i modernizaciju poslovanja.
Istovremeno, banke pažljivije procenjuju poslovne rizike u pojedinim granama privrede. Najstroži uslovi zabeleženi su u automobilskoj industriji i energetski intenzivnim sektorima, koji su poslednjih godina posebno izloženi rastu troškova i promenama na tržištu.
Sektor usluga predstavlja izuzetak, jer je upravo u toj oblasti zabeležen nešto lakši pristup finansiranju i veća potražnja za kreditima. Banke procenjuju da je rizik poslovanja u ovom segmentu trenutno nešto niži nego u proizvodnim granama.
Građani odlažu zaduživanje
Za razliku od kompanija, građani sve ređe podnose zahteve za nove kredite. Najizraženiji pad zabeležen je kod stambenih zajmova, gde su visoke kamatne stope značajno smanjile interesovanje za kupovinu stanova i kuća.
Na slabiju tražnju utiče i oprez potrošača, koji zbog neizvesnih ekonomskih okolnosti sve češće odlažu velike finansijske odluke. Promene na tržištu nekretnina dodatno su uticale na usporavanje kreditne aktivnosti.
Pad je zabeležen i kod potrošačkih kredita, pre svega zbog manje kupovine automobila, bele tehnike i drugih proizvoda veće vrednosti. Građani sve pažljivije planiraju troškove, dok banke istovremeno primenjuju strože kriterijume prilikom procene kreditne sposobnosti.
Prema podacima Evropske centralne banke, povećan je i broj odbijenih zahteva za različite vrste zajmova. Najizraženiji rast odbijenica zabeležen je upravo kod potrošačkih kredita, gde banke procenjuju da je rizik naplate trenutno veći.
Prednost imaju održive investicije
Iako su uslovi finansiranja postali zahtevniji, banke pokazuju veću spremnost da podrže kompanije koje ulažu u održivo poslovanje. Poseban fokus usmeren je na projekte koji doprinose smanjenju emisije štetnih gasova i usklađivanju sa ekološkim standardima Evropske unije.
Takve investicije sve češće dobijaju povoljniji tretman u odnosu na tradicionalne projekte, jer ih finansijske institucije smatraju dugoročno održivijim i manje rizičnim. Ovakav pristup postaje deo šire strategije prilagođavanja evropske privrede zelenoj tranziciji.
Istraživanje Evropske centralne banke sprovedeno je tokom druge polovine juna i obuhvatilo je 159 banaka iz zemalja evrozone. Rezultati ukazuju da finansijski sektor i dalje vodi opreznu politiku u uslovima usporenog ekonomskog rasta i povećane globalne neizvesnosti.
Ukoliko se sadašnji trend nastavi, građani i kompanije mogli bi i u narednom periodu da se suočavaju sa zahtevnijim uslovima zaduživanja. To znači da će kvalitet kreditne sposobnosti i održivost investicija imati još važniju ulogu prilikom donošenja odluka o odobravanju novih kredita.
