Povraćaj novca, nagradni poeni i popusti predstavljaju sve privlačniji razlog zbog kojeg mladi koriste kreditne kartice za svakodnevne kupovine. Ono što počinje kao pokušaj da se uštedi na namirnicama, gorivu ili putovanjima može, međutim, da preraste u naviku trošenja novca koji korisnik zapravo nema. Najveća zamka nije u nagradama, već u dugu koji ostaje kada se potrošeni novac ne vrati na vreme.
Ovaj trend posebno je izražen među pripadnicima mlađih generacija, koji kroz programe lojalnosti žele da ublaže rast životnih troškova i postepeno izgrade finansijsku istoriju. Ipak, pogodnosti imaju smisla samo kada se kartica koristi za planirane kupovine, a dug izmiruje u celosti. Za mlade u Srbiji, gde su početne plate često ograničene, a stambeno pitanje sve teže rešivo, zaduživanje radi osvajanja poena može da odloži mnogo važnije finansijske ciljeve.
Nagrade deluju kao ušteda, ali podstiču veću potrošnju
Primer mladog studenta iz Kanade pokazuje kako kreditne kartice mogu da postanu deo svakodnevnog upravljanja novcem. Džordan Šihi, koji ima 23 godine, koristi tri kartice za različite troškove, uključujući hranu, gorivo i putovanja. Kroz povraćaj novca i nagradne poene ostvaruje pogodnosti koje procenjuje na nekoliko stotina kanadskih dolara godišnje. Ipak, takav sistem zahteva pažljivo praćenje troškova, naknada i uslova korišćenja.
Šihi je prvu karticu dobio sa 19 godina, prvenstveno razmišljajući o izgradnji kreditne istorije koja bi mu jednog dana mogla koristiti pri podnošenju zahteva za stambeni kredit. Kasnije je počeo da poredi programe nagrađivanja i traži kartice koje nude povoljnije uslove za različite vrste kupovine. Takav pristup može doneti korist korisniku koji već raspolaže novcem za sve svoje troškove. Problem nastaje kada nagrade postanu razlog za kupovinu koju osoba inače ne bi obavila.
Istraživanje finansijske grupe Citizens Financial Group iz 2026. pokazalo je da je 44 odsto pripadnika generacije Z navelo da su im nagrade sa kreditnih kartica značajno pomogle u kućnom budžetu, dok je isto reklo 19 odsto milenijalaca. Deo mladih želi da poene iskoristi i za ostvarivanje većih finansijskih ciljeva. Međutim, subjektivni osećaj koristi ne govori nužno da li je korisnik zaista uštedeo novac nakon svih naknada, kamata i dodatnih kupovina.
Dug može da pojede svaku ostvarenu korist
Povraćaj od nekoliko procenata deluje privlačno, ali njegov značaj brzo nestaje ako se na neizmireni dug obračunavaju visoke kamate. Korisnik može da dobije nagradu za kupovinu, a da zatim kroz kamate plati više nego što je dobio nazad. Ako dug nastavi da raste iz meseca u mesec, deo budućih prihoda odlazi na otplatu prethodne potrošnje umesto na nove ciljeve. Kartica tada prestaje da bude sredstvo plaćanja i postaje prepreka finansijskoj samostalnosti.
Ovaj problem je posebno ozbiljan za mlade koji tek počinju da rade i nemaju značajnu ušteđevinu. Neočekivani troškovi, gubitak posla ili smanjenje prihoda mogu otežati otplatu, dok kamate dodatno povećavaju obaveze. Kada se deo plate već unapred troši na stari dug, ostaje manje novca za obrazovanje, preseljenje, pokretanje posla ili štednju za stan. Tako zaduživanje koje je u početku delovalo bezazleno može da ograniči izbor i uspori osamostaljivanje.
Kreditne kartice mogu stvoriti i pogrešan osećaj kupovne moći, jer plaćanje ne zahteva da novac odmah napusti račun. Potrošač zbog toga lakše izgubi pregled nad ukupnim iznosom koji duguje, naročito ako istovremeno koristi više kartica. Nagrade dodatno pojačavaju taj efekat kada korisnik počne da razmišlja o tome koliko poena može da osvoji, umesto koliko novca može da potroši bez ugrožavanja budžeta. U takvoj situaciji popust nije ušteda ako je kupovina finansirana dugom koji ne može da se otplati.
Zašto je dug loš početak finansijskog života
Za mlade ljude najvažniji finansijski resurs nisu nagradni poeni, već mogućnost da raspolažu sopstvenim prihodima i planiraju budućnost. Novac koji se svakog meseca odvaja za kamate ne može istovremeno da se ulaže u obrazovanje, štednju ili poslovnu ideju. Dug tako ima i oportunitetni trošak: ne oduzima samo novac, već i mogućnosti koje bi taj novac mogao da otvori. Što duže traje otplata skupih obaveza, to je teže napraviti finansijsku rezervu i steći veću slobodu izbora.
U Srbiji je ova poruka posebno važna za mlade koji pokušavaju da se osamostale, plaćaju kiriju ili prikupe novac za učešće za stan. Zaduživanje radi svakodnevne potrošnje može da smanji njihovu sposobnost da kasnije podnesu veći, opravdan trošak ili dobiju povoljnije uslove za finansiranje. Kreditna istorija može biti važna pri proceni budućih zahteva za kredit, ali njena izgradnja nema smisla ako se postiže gomilanjem obaveza koje je teško servisirati. Finansijski napredak ne meri se brojem kartica koje neko poseduje, već sposobnošću da troši manje nego što zarađuje i da postepeno gradi imovinu.
Finansijska stručnjakinja Stejsi Frensis upozorava da kupovina ne treba da se povećava samo zbog nagrada i savetuje korisnicima da, kada je to moguće, automatski izmiruju celokupan mesečni dug. Pre korišćenja kartice važno je proveriti godišnju članarinu, kamatnu stopu, naknade i uslove pod kojima se nagrade mogu iskoristiti. Ako korisnik ne može da izmiri pun iznos računa, pogodnosti često gube smisao. Najbezbedniji pristup je da se karticom plaćaju samo unapred planirani troškovi za koje novac već postoji na računu.
Kreditna kartica sama po sebi nije nužno loša, ali nije ni način da se zaradi novac bez rizika. Njena vrednost zavisi od discipline korisnika, a ne od reklamiranih pogodnosti. Za mlade koji tek grade svoju finansijsku budućnost, najvažnije je da ne zamene kratkoročni osećaj dobitka dugoročnim teretom. Nagrade mogu da donesu malu korist, ali dug koji raste iz meseca u mesec može da uspori osamostaljivanje godinama.
Izvor: Politika
