KRIZA U OBRAZOVANJU: MANJAK NASTAVNIKA HEMIJE I SRODNIH PREDMETA, SAMO JEDAN STUDENT UPISAO HEMIJU

Suočavamo se sa alarmantnim padom broja nastavnika u ključnim predmetima poput hemije, fizike i matematike. Ove godine, na Prirodno-matematičkom fakultetu, na smeru za nastavnika hemije, upisan je samo jedan kandidat. Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti obrazovnog sistema.

Raspored između dve škole

Nastavnica hemije Nataša Cvetanović već tri godine radi u dve škole – jedna se nalazi u Rakovici, dok je druga na Petlovom brdu. Svakog dana mora da uskladi svoj raspored, jer jedna škola radi pre podne, dok druga funkcioniše u poslepodnevnoj smeni.

“Kada ustanem, prvo moram da pogledam raspored da vidim u kojoj sam školi tog dana. Nije lako, ali uspem da se snađem”, objašnjava Nataša, koja se suočava sa izazovima koje ovaj tempo rada nosi.

Sve manje nastavnika u školama

Ovo nije samo izolovan slučaj. Osnovne škole širom Srbije suočavaju se sa ozbiljnim nedostatkom nastavnika u oblastima kao što su matematika, fizika, hemija i informatika. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na birou u Beogradu trenutno se nalaze samo četiri nastavnika matematike i isti broj nastavnika fizike.

Iako ima dovoljno nezaposlenih nastavnika razredne nastave (187 prema poslednjim podacima), situacija se stalno menja. Mnogi od tih nastavnika rade na zameni u školama, pa se često dešava da se nekoliko meseci nalaze na birou, a zatim se ponovo vraćaju na posao u školski sistem.

Prekvalifikacije kao rešenje

Direktor OŠ “Nikola Tesla”, Stanislav Stevuljević, ističe da se škole “snalaze” kako bi popunile praznine u nastavničkom kadru. “Trenutno imamo građevinskog inženjera koji je postao nastavnik tehničkog obrazovanja, a zbog potrebe za nastavom matematike, prekvalifikovali smo ga da predaje i taj predmet. Takođe, bivša učenica koja je završila arhitekturu sada predaje tehniku i tehnologiju,” navodi Stevuljević.

Nataša Cvetanović priznaje da i pored svih poteškoća voli svoj posao. “Slučajno sam počela da radim u školi, ali sada to radim iz ljubavi prema deci. Bez obzira na sve uslove, ne bih menjala profesiju,” dodaje ona, naglašavajući da joj rad sa decom pruža zadovoljstvo koje prevazilazi sve izazove.

Nedostatak kadrova i dalje veliki problem

U junu ove godine, najavljeno je da će više od 1.300 nastavnika biti primljeno u stalni radni odnos. Ipak, mnogi nastavnici i dalje čekaju na taj status i nisu zadovoljni trenutnim platama. Zbog toga, kao i Nataša, mnogi rade u dve škole ili drže privatne časove kako bi ostvarili pun fond časova.

“Kada nam jedan nastavnik ode na bolovanje, praktično je nemoguće naći adekvatnu zamenu, naročito za kraće periode od mesec dana,” kaže Stevuljević, ističući da škole često moraju da angažuju nastavnike drugih struka za predmete za koje ne mogu naći odgovarajuće kadrove.

Broj mladih ljudi koji se odlučuju za nastavnički poziv rapidno opada. Na Prirodno-matematičkom fakultetu ove godine je na smeru za nastavnika hemije upisan samo jedan student, što je zabrinjavajući pokazatelj za budućnost obrazovanja u ovoj oblasti.