Ovo je priča o Petrusu Gonsalvusu i njegovoj ženi Katarini, koji su navodno inspiracija za čuvenu bajku “Lepotica i zver”.
Prava “zver” u ovoj ljudskoj sudbini je Španac Pedro Gonzales, rođen na Tenerifima 1537. godine, u vreme kada je njegovo medicinsko stanje ljudima bilo neobjašnjivo. Patio je od hipertrihoze, odnosno, pojačane maljavosti. Danas imamo i uzrok i rešenje tog problema, a u ono vreme, Pedro je prosto bio poznat kao “šumski čovek” i zver. Čudo prirode Za Pedra su njegovi savremenici verovali da je “divlji čovek“, srednjevekovno evropsko mitsko biće koje je, prema legendama, aktivno uglavnom noću, napada ljude a ponekad jede i živu decu. Preokret u Pedrovom životu nastaje kada je u kavezu, kao primerak “divljeg čoveka” predat kao poklon za krunisanje francuskom kralju Anriju Valoa.
Naravno, na krunisanju je nastao pravi cirkus, i svi su se tiskali da uživo vide primerak te zastrašujuže zveri. Potom je Pedro zatočen u dvorskoj tamnici gde je predat na ispitivanje tadašnjim vrhunskim naučnicima i lekarima. Vodeći ljudi nauke tada su shvatili – ne radi se ni o kakvom mitskom biću, već o desetogodišnjem detetu koji samo ima višak malja.
Danas hipertrihoza nije toliko neuobičajena, a postoje i načini da se ovo stanje dovede u red. Međutim, u srednjem veku, malo je ljudi bolovalo od ove bolesti zabeleženo je svega pedesetak slučajeva, od čega je Pedro bio prvi slučaj poznat javnosti. Budući da je Pedro bio tako redak “primerak”, imao je tu “čast” da postane posebno važan primerak bizarnosti u bogatoj kraljevskoj riznici. Kralj ga je i dalje posmatrao kao čudo prirode i nad njim je sprovodio eksperiment slao ga je kod najboljih profesora tog vremena, pravio od njega pravog gospodina i promenio mu ime u neko koje zvuči aristokratski.
Tako je ubogi, neobrazovan Pedro rastao u izuzetnog, prefinjenog džentlmena po imenu Petrus Gonsalvus. Petrus je bio, pokazalo se, izuzetno inteligentan i vrlo je brzo učio. Tečno je govorio tri jezika i uskoro je dobio vrlo važne pozicije na kraljevskom dvoru. Divlji čovek zvezda na kraljevskom dvoru Kada je kralj Anri Valoa umro, njegova supruga, Katarina Mediči, poželela je da nastavi eksperiment i podigne ga na viši nivo. Zanimalo ju je kakvu bi decu mogao da ima “divlji čovek”. Dugo je birala ženu za svoj eksperiment, i odabrala ćerku jednog dvorjanina, lepu devojku koja se takođe zvala Katarina. Obavestila je i Katarinu i Petrusa da će biti venčani, ali ni mlada ni mladoženja nisu znali sa kim će stupiti u brak do samog venčanja.
Dvorski lekari špijunirali su ih prve bračne noći, uvereni da će se Petrus pretvoriti u nekakvu zver usled oslobođene seksualne tenzije i da je pitanje da li će Katarina to preživeti. Međutim, Katarina se zaljubila u Petrusa. Živeli su u srećnom braku i slozi. Onda je usledilo razočaranje za Katarinu Mediči. Prva dva sina ovog para nisu nasledila očevu hipertrihozu. Onda su stigle”dobre vesti” za Katarinu naredna dvojica sinova i tri ćerke nasledili su pojačanu maljavost. U međuvremenu, porodica Petrusa Gonsalvusa postala je prava atrakcija, a svi su posmatrani kao zvezde. Na sve to, Petrus je bio izuzetno obrazovan te su on, Katarina i deca putovali Evropom sve dok nisu rešili da se nastane u Španiji, gde ih je izdržavalo Vojvodstvo Parma. Međutim, nije se sve završilo kao u bajci. Petoro dece koja su imala hipertrihozu morala su da budu prosleđena kao egzotični pokloni plemićkim porodicama.
To je slomilo srce Petrusu i Katarini koji su se odselili da žive kraj jezera Bolsena u Italiji. Tamo su poslednjih par godina života proveli u miru. Poslednje što se zna o Petrusu je da je prisustvovao krštenju svog unuka 1617. godine, a naredne godine je umro. Ketrin je preminula 1623. godine.
