32 °C Belgrade, RS
3 jula, 2022

MEDVED S PALIĆA NE GUBI VREME U PEĆINI: Pogledajte kako nestrpljivo prilazi i traži od posetilaca hranu!

Posebna atrakcija palićkog zoo vrta koji više od sedam decenija privlači posetioce i nosi odliku najhumanijeg među sličnim ustanovama u okruženju, je  jedan od  stanara, mrki medved. On oovog novembra ne bira način za skupljanje zaliha za zimu. Za razliku od svojih rođaka iz drugih vrtova, palićki meda zainteresovan je za one koji ga radoznalo obilaze i posmatraju, a posebno za ono čime ga nude (na ulazu u vrt, inače, izričito je naglašeno da živptinje ne treba hraniti, ali..). Rado se približi ogradi i propne na dve noge, na oduševljenje posetilaca. Nestrpljiv da dobije slasni zalogaj uvežbao je i „požurivanje“ šapom. Pogledajte u VIDEU kako to izgleda.

Većina mrkih medveda ima izrazitu grbu na leđima i poseduje strahovitu snagu. Čeljustima mogu odvući plen težak i do 300 kg. Iako izgledaju nezgrapno, veoma su spretni. Može se kretati uspravno na zadnjim nogama, trčati, penjati po drveću i strmim stenama, i dobro plivati. Pošto živi na različitim staništima, tako mu i veličina varira. Većina mrkih medveda teška je između 130 i 300 kilograma. Odrasle ženke mrkog medveda koje žive u Evropi teže prosečno 100 kg, a mužjaci 150 kg, dok pojedini primerci pređu i 300 kg.

Mrki medved živi povučeno i samo izuzetno može postati agresivan prema čoveku i drugim životinjama, a u tome prednjači severnoamerički medvedi. Evropski mrki medved je mirniji i radije izbegava ljude, ali ženke postaju opasne u vreme odgajanja mladih.

Palićki zoo vrt od ostalih sličnih institucija izdvaja i to da jedini u Srbiji ima prihvatilište za divlje životinje koje bivaju ranjene tokom lova ili koje stradaju zbog otrova i na putevima.

Ova ustaova raspolaže sa više od 150 životinjskih vrsta koje su smeštene u pedesetak volijera i objekata, dok se u Prihvatilištu za životinje nalazi više od 800 jedinki.

Related articles

Photo vecteezy

ALARMANTI REZULTATI ISTRAŽIVANJA: Evropsko poljoprivredno zemljište moglo bi biti najveći svetski rezervoar mikroplastike

Naučnici sa Univerziteta u Kardifu iz Velike Britanije u svojoj studiji sugerišu da bi evropsko poljoprivredno zemljište moglo bi biti najveći svetski rezervoar mikroplastike, izveštava Science Daily. U svom istraživanju su procenili da se između 31.000 i 42.000 tona mikroplastike (ili 86 – 710 milijardi mikroplastičnih čestica) godišnje nanese na i u zemlju, što povećava njenu koncentraciju u vodama […]

ZLATNI EKSPONATI SIJAJU NOVOSADSKIM SAJMOM: Izložba Sjaj okupila zlatare i časovničare

Najglamuroznija priredba Novosadskog sajma, 25. međunarodna izložba zlatarstva i časovničarstva SJAJ svečano je otvorena i trajeće do ponedeljka, 11. aprila. Najskuplji eksponat Izložbe SJAJ je poluga prvog srpskog investicionog zlata. Teška je 1 kg, napravljena je od 24k zlata finoće 999,9. Njena vrednost je oko 58,000 evra i verovatno je najskuplji eksponat prikazan na Izložbi […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.